U domu Ocića u Dalju otvorena izložba “Mustre daljske”

U rodnoj kući književnika Đorđa Ocića u Dalju, u organizaciji istoimenog udruženja, sinoć je otvorena izložba “Mustre daljske”. Izložba je nastavak projekta digitalizacije tradicionalne tekstilne baštine srpskih porodica iz Dalja tokom kojeg je prikupljena bogata građa tkanina, rukotvorina i odevnih predmeta. Dobar deo te građe sačuvan je u domu Ocića, a brojne predmete su Dejani Ocić, ćerki pokojnog književnika i predsednici udruženja, ustupile žene iz Dalja.

– Prikupljajući tekstilnu baštinu za digitalizaciju hteli smo da prikupimo što više podataka o tim svim tkaninama i ženama koje su to radile. U tome su nam neizmerno pomogle žene koje to sačuvale i zato smo naveli njihova imena na ovim banerima. Radimo na preciznijem i detaljnijem popisivanju te građe, sve smo i fotografisali i tu građu ćemo poslati Muzeju Slavonije u Osijeku, Muzeju Vojvodine u Novom Sadu i Etnografskom muzeju u Beogradu. Prikupljajući tu građu videli smo koliko lepote u tome ima i to nas je navelo da napravimo ovu izložbu. Naziv je došao spontano upravo zbog tih mustri. Mene je fascinirala raznolikost tih mustri , šara i uzoraka koje su Daljkinje razmenjivale međusobno , jedna od druge učile, a svaka je dodavala i nešto svoje. To me upravo navelo da budu “mustre daljske”. Nisu “mustre bečke”, ali ta lepota zaslužuje da se prikaže i u Beču – ističe Dejana Ocić. Tokom istraživanja i prikupljanja građe saznala je da to bogatstvo daljskih porodica nije bilo lako sačuvati, pogotovo u vreme ratova kad su mnogi Daljci bili prinuđeni da privremeno napuste svoje kuće.

– Iz jednog svedočanstva sam saznala priču o porodici koja je1941. bila proterana iz Dalja. Tkanine koje su smatrali vrednim stavili su u sanduk i zamolili komšiju Švabu s kojim su bili dobri da im to sačuva i on je to učinio. To je ostalo jedino što je iz te kuće sačuvano. Drugo svedočanstvo govori o porodici koja nije bila proterana, ali su sklonili sve što ima oznake pravoslavlja i ćirilice i što nije smelo da bude pronađeno. Na isti način im je komšija Švaba to sačuvao – priča Dejana Ocić.

U novouređenoj galeriji “Olajnica”, prostoru nekadašnje uljare porodice Ocić, izloženo je 50-tak eksponata: peškira, popernjaka, oplećaka, pregača, kondži, stolnjaka, salveta, tabletića…Dejana nam pokazuje pregaču svoje prababe Anđe, devojački Juribašić, koja se za njenog pradedu udala 1912., a pregaču je izradila ranije.

Među izloženim eksponatima su i predmeti koje je sačuvala 71-godišnja Vidosava Radojčić iz Dalja.

– Ja sam to sve sačuvala od mame i bake. Moja mama je nekad radila rukotvorine i to spram petrolejke – priča nam Vidosava pokazujući vezene salvete.

– Ima ih dvanest , sa njenim inicijalima, Ružica Dobrić. Mama bi sada imala 92 godina, a to je radila kada je imala 18 godina. Sve to što sam nasledila od nje i danas čuvam u ormaru, heklano, vezeno, necano, sve je složeno, uštirkano, ispeglano – govori nam Vidosava.

Izložbu “Mustre daljske” otvorila je Dušanka Marković, kustos muzejski savetnik u Muzeju grada Novog Sada i recenzent publikacije “Mustre daljske”.

– Već sam naziv izložbe me zainteresovao , zaista je nesvakidašnji, ali kada sam pročitala publikaciju oduševila sam se. Zaista se vidi da su to radovi koji imaju svoju starinu, da je većina njih starija više od 70 godina, a mislim da ima i onih koji su stari preko sto godina. Ono što mi se dopalo kada sam danas došla u Dalj, to je sam način postavke. Ne samo da su izloženi stari veženi tekstilni predmeti nego se Dejana sa svojim timom potrudila da i sama postavka bude u tradicionalnom duhu. Ovde nećete videti nove stalke na kojima su postavljeni peškiri, kuvarice, dozidnice, nego je ona iskoristila stare etnološke predmete poput delova razboja, stolarske tezge ili lanaca za uprezanje konja, nastojeći da sve bude što prirodnije. S druge strane izložbu upotpunjava savremeni grafički dizajn, s banerima na kojima su tekstualni delovi i legende iz kojih posetilac može da se upozna sa istorijom daljskog veza – priča kustosica Dušanka Marković ističući da je najveća vrednost izložbe što su izloženi predmeti sačuvani jer se iz njih, kako je istakla, može puno saznati i naučiti, a mogu poslužiti i kao osnova za izradu savremenih ručnih radova.

Savremni grafički dizajn izlože osmislila je Aleksandra Milić iz Beograda, grafička dizajnerka i koautorka izložbe.

– Meni je lično veoma značilo da podržim Dejanu i njen entuzijazam. Inače, nas dve smo prijateljice. Dopada mi se s kojom ambicijom i željom pokušava da oživi ovu malu sredinu i da je kulturološki obogati. Moja uloga je bila da vizualno osmislim i uobličim sve ono što se od materijala pojavilo. Materijala je bilo puno, veliko bogatstvo je u pitanju, a meni je bilo interesantno da povežem te niti koje su iz prošlog vremena došle do nas. Mi ih sada otkrivamo i možemo neke nove mustre da pravimo, ali imamo istu nit, a to je naša tradicija – ističe Aleksandra Milić.

Čuvari baštine i naslednici tekstilne zaostavštine su: Slobodanka Delibašić, Ankica Ilinčić, Radojka Opšić, Gordana Orsić, Branka Ocić, Milica Ocić Truljina, Vidosava Seka Radojčić, Gordana Stanković, Ljubica Stanković, Branislava Utvić Aparac i porodica Đorđa Ocića.

– Posebno želim da pomenem i odam čast i neizmernu zahvalnost ženama koje su u međuvremenu preminule. To su Mirjana Novaković, nastavnica iz Dalja i Veselinka Gavrilović, učiteljica iz Dalja – navela je Dejana Ocić. Dodala je da je izložbu finansijski pomogla Uprava za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, a restauraciju Galerije “Olajnica” podržalo Srpsko narodno veće iz Zagreba.

D.B.