Intervju: jerej Dragan Serdar, starešina hrama Sv. Stefana u Borovu

Gost emisije “Jelek” Radio Borova u subotu, 6. juna od 12,10 časova bio je jerej Dragan Serdar, drugi paroh borovski i starešina hrama Svetog Stefana u Borovu, koji nas je upoznao sa istorijatom i generalnom obnovom borovskog hrama, posvećenog Svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu.
 
Krajem 2015. počela je generalna obnova hrama Svetog Stefana u Borovu, o kojoj razgovaramo sa starešinom hrama Draganom Serdarom. Takođe, vratićemo se i u prošlost, kroz priču o istorijatu borovskog hrama i parohije, koju donosimo u prvom delu ove emisije.
 
Dobar dan i hvala što ste prihvatili naš poziv za učešće u ovoj emisiji!
 
Dobar dan i pomaže Bog svim slušaocima Radio Borova kao i svima vama u redakciji. Zahvaljujem se na ljubaznom pozivu u vašu emisiju kao i na želji da danas govorimo o temama koje se tiču života naše crkve na ovim prostorima, pre svega u Borovu. Na početku, pre svega, hteo bih da istaknem, da je i pored današnje teške situacije, kako kod nas tako i u celom svetu uzrokovane pandemijom korona virusa, koja je pogodila sve slojeve našeg društva pa tako i Crkvu, koja je u svojoj suštini Zajednica koja okuplja svoje vernike, a upravo se na tom planu i dešava sva drama – udaljavanje čoveka od čoveka i prestanak zajedničarenja, dakle, i pored tih problema, život u našoj Eparhiji se koliko – toliko vraća u normalu, čak bi se usudio reći da je naša Eparhija jedno veliko gradilište. Tako stanje u našoj Eparhiji je, pre svega, milošću Božijom, a potom velikim podstrekom i podrškom našeg Episkopa g. Heruvima, koji neprestano potiče i motiviše nas sveštenike da odgovorimo na izazove vremena – molitvom, aktivnijim učešćem i angažmanom u svom pastirskom staranju nad poverenim nam narodom Božjim. Kad kažem gradilište, ne mislim samo na izgradnju raznih objekata u našoj Eparhiji – svetih hramova, crkvenih prostorija, već je na delu jedno duhovno, liturgijsko, preobraženjsko neimarstvo na koje nas Preosvećeni Vladika sve upućuje, kako bi na taj način ojačali, prevazišli iskušenja vremena u kojem živimo i nadomestili nedostatak ljudi koji se još uvek raseljavaju sa ovih naših prostora.

Borovo je mesto duge i burne istorije. Kada se Srbi naseljavaju u Borovo i kada je sagrađen hram Svetog Stefana?
 
Kako saznajemo iz istorijskih izvora, prvi podaci vezani za ime Borovo datiraju iz 1231. godine kada se spominje kao posed vukovarskog grada. Sve do najezde Turaka pripadalo je različitim vukovarskim veleposednicima. Borovo je početkom XV veka bilo trgovačko i zanatsko mesto, a u selu su se održavali veliki nedeljni sajmovi. Oko 1540. godine Borovo naseljavaju Srbi iz gornjeg Podrinja i Polimlja. U to vreme se spominju i počeci obrazovanja u sklopu crkve, a po prvi put je osnovana i borovska opština, kojom je upravljao seoski knez. Srbi su i pod Turcima, kao jedini stanovnici ovoga mesta, imali svoju crkvu, koja se 1756. godine spominje kao drvena crkva Svetog Stefana, „stara i trošna“. Staru drvenu crkvu zamenila je 1764. godine nova, zidana crkva. Izgradnja borovskog Svetog hrama, koji je posvećen Sv. prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu, tačnije Prenosu njegovih časnih moštiju, koje proslavljamo 15. avgusta kao našu hramovnu slavu, započeta je 1761., a završena 1764. godine. Novosagrađenu crkvu osvetio je Mitropolit Pavle Nenadović. Dakle, pre 256 godine. Ako nas Gospod blagoslovi i udostoji, za četiri godine proslavićemo značajan jubilej – 260 godina borovskog svetog hrama. Kroz svoju burnu istoriju hram je pretrpeo mnoga stradanja i oštećenja, najviše za vreme Drugog svetskog rata kada je više puta granatiran, u potpunosti opljačkan i devastiran.
 
U svojoj istoriji hram je obnavljan više puta?!
 
Značajnije obnove su bile: 1934. godine, zalaganjem g. Tome Maksimovića, direktora „Bate“. Posle Drugog svetskog rata obnovljeni su toranj i krov.
Zadnja veća obnova bila je 1997. godine kada je delimično promenjena građa na krovu i crep, a urađena je nova fasada . Zvonik je doživeo promene posle Drugog svetskog rata, toranj je smanjen i promenjen mu je izgled. Prvobitni ikonostas koji je postojao u Svetom hramu uništen je u toku Drugog svetskog rata kao i veći broj ikona. Po mišljenju stručnjaka predpostavlja se da je ikonostas naslikan u drugoj polovini 18. veka. Predstavljao je pravo remek – delo rezbarstva, a pripadao je rokoko stilu. Delovi originalnog ikonostasa (carske i đakonske dveri), sačuvani su i danas su u hramu. Sadašnji ikonostas je privremenog karaktera i u planu je izgradnja novog ikonostasa. Trenutno smo u postupku izrade projektne dokumentacije koja će se raditi na osnovu sačuvanih fotografija iz letopisa Crkvene opštine Borovo iz 1934. godine.
 
Šta se može saznati iz istorijskih zapisa i dokumenata, vezano za istorijat borovske parohije?
 
Zasigurno se može reći da se istorijat parohije u Borovu prati od prvoga sveštenika kojeg istorija spominje. Po zabeleženim podacima parohija datira iz 17. veka, jer postoji zapis da je 1698. godine bio jedan sveštenik u Borovu te da je služio u crkvi brvnari. Tako postoji i zapis na marginama Sv. Jevanđelja iz 1730. godine da je hram Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana u Borovu, koji je bio u izgradnji, posetio 1763. i služio u staroj crkvi brvnari jeromonah hopovski i egzarh Gerasim. To nam daje za pravo da verujemo da je postojala parohija i pre izgradnje sadašnjega hrama.
Letopis parohije se vodi od 1974. godine. Postoji stari letopis koji je napisan po sećanju pokojnog prote Bogdana Dejanovića, u kojem je opisano vreme od 1924. do 1941. godine. Od matičnih knjiga ima knjiga krštenih od 1777. godine do danas, knjiga venčanih od 1816. do danas, knjige umrlih od 1803. godine do danas, s tim da su neke knjige odnešene za vreme komunističke vlasti da se prepišu i nikada nisu ni vraćene. Na mestu starog parohijskog doma iz 1805. godine podignut je novi koji je osvećen 2009. godine.
Danas Borovo ima dve parohije sa oko 900 aktivnih domaćinstava koja primaju Pravoslavne sveštenike u svoj dom. Najbrojnije slave u Borovu su: Sv. Nikola, Sv. Georgije, Sv. Stefan, Sv. Jovan, Sv. Dimitrije, Sveti Ilija…

Šta je dosad urađeno, u sklopu generalne obnove hrama?
 
Podsetićemo vaše slušaoce da je sredinom novembra 2015. g. započela generalna obnova borovskog Svetog hrama. U prvoj fazi obnove izvršena je izmena postojeće krovne građe koja je u potpunosti zamenjena novom, a postavljen je i novi crep. Takođe, izvršena je sanacija zidova i svoda hrama. Ovaj postupak sproveden je specijalnom tehnikom ubrizgavanja vezivnih materijala u pukotine zidova te je na taj način uspešno izvršeno jačanje strukture hrama i poboljšana je ukupna statika hrama. Završeni su limarski radovi (postavljanje bakra) na potpuno novom crkvenom tornju koji je projektovan i izrađen po izgledu tornja pre rušenja u Drugom svetskom ratu. Na taj način smo vratili prvobitni izgled tornja i Svetog hrama u celini koji je, na taj način, dobio na svojoj monumentalnosti i sjaju koji i zaslužuje.
Konačno je u potpunosti završena fasada hrama, tako da smo, evo Bogu hvala, nakon više godina, konačno ugledali naš Sveti hram bez skela koje su ga okruživale pune tri godine. Takođe, izvršena je elektrifikacija zvona, postavljeni su novi satovi. Zvona su bila bez napajanja električnom energijom gotovo 30 godina, dok satovi nisu bili nikada u funkciji. Od našeg zadnjeg razgovora zaista imamo čime da se pohvalimo, a posebno bih da istaknem jedan značajan posao koji je u međuvremenu odrađen. Naime, uspeli smo da, zahvaljujući sredstvima dobijenim iz budžeta Opštine Borovo, izvršimo presecanje zidova na Svetom hramu i postavimo hidroizolaciju u temelje hrama što je svakako kapitalni projekat i istorijski poduhvat, jer smo, evo nakon decenija i decenija borbe sa vlagom u Svetom hramu, konačno uspeli rešiti taj veliki problem sa kojim se suočavaju manje – više svi naši Sveti hramovi. Istakao bih da je pored naše svetinje još u nekoliko hramova naše Eparhije ovaj isti posao odrađen, tako da i na taj način pokazujemo brigu za naše svetinje. Ovaj značajan poduhvat za nas izvršila je firma „HPS“, iz Novog Sada, kojoj je uža specijalnost sanacija kapilarne vlage.

Izvršeni su i radovi na rekonstrukciji sale Parohijskog doma?!
 
Još jedan značajan posao urađen je, ovaj put u Parohijskom domu. Naime, u sklopu doma nalazi se velika crkvena sala koja može da primi oko 100 gostiju, koja je nakon više godina konačno u potpunosti završena i na taj način u potpunosti stavljena u funkciju i svoju namenu, a to je da služi našem narodu, našim meštanima za razna prigodna okupljanja – posle bogosluženja, razna predavanja i tribine, seminare, duhovne večeri i razgovore, za skupove posle krštenja, sahrana, parastosa i sličnim okupljanjima. Radove je izvršila firma „3D Gradnja“ iz Vukovara. Veoma nam je važna ta sala, jer Crkva treba da bude otvorena za svoje vernike, da pokaže sav svoj ogromni potencijal u misiji sabiranja i poučavanja svojih vernika, ali i svih onih koji su spremni i voljni da o pitanjima vere i duhovnosti napreduju, otkrivaju, preobražavaju se. Rekao bih, vraćaju se sebi i svojim korenima, jer istorija srpskog naroda je neraskidiva i nezamisliva bez povezanosti sa našom verom Pravoslavnom, našom Srpskom Pravoslavnom Crkvom.

Kakvi su vam dalji planovi, vezano za nastavak obnove hrama?
 
U narednom periodu pred nama su novi izazovi. Trenutno je u završnoj fazi izrada projektne dokumentacije za generalno uređenje crkvene porte. Ovaj posao takođe je od velikog značaja, jer uređenjem porte želimo taj prostor učiniti zaista reprezentativno uređenim, sa nekoliko objekata koji su nam neophodni – prodavnicom sa palionicom sveća, jednim paviljonom za okupljanje vernika na otvorenom ili bogosluženja na otvorenom, kao i sanitarnim čvorom i manjim skladištem za alat. Neophodno je da se uradi drenaža oko samog hrama, da se odvedu oborinske i podzemne vode od hrama, nadalje, u planu je izrada novih staza oko hrama i većeg opločanog platoa ispred ulaza u Sveti hram, sanacija zidano – kovane ograde do ulice i preziđivanje bedema koji opasuje portu, dodatno osvetljenje prostora oko hrama, postavljanje klupa, sadnja novih sadnica. Sve ovo obuhvaćeno je projektom čija je izrada poverena Uredu ovlaštene arhitektice Tatjane Ostojić – Danilović iz Vukovara. U nadolazećem periodu izgled porte biće prezentovan i izložen u našoj porti, na većem plakatu, tako da će meštani moći da vide kakav će biti budući izgled našeg crkvenog dvorišta.
U bliskoj budućnosti, nadamo se i molimo se Gospodu, želja nam je da pređemo na unutrašnje uređenje Svetog hrama. Tu bih napomenu nekoliko kapitalnih investicija i projekata:
1. Uvođenje grejanja,
2. Izmenu stolarije
3. Izradu novog ikonostasa i novog mobilijara u Svetom hramu.
Posla je mnogo pred nama, ali naše je da damo sve od sebe kako bi završili započeto, u slavu Božiju, a našem narodu na duhovnu korist i molitvenu upotrebu.
 
Iz kojih izvora se finansira obnova hrama?
 
Mnogi su se uključili u obnovu borovske svetinje. I ovim putem blagodarimo Gospodu, svima vama, braćo i sestre, koji ste, na bilo koji način i u skladu sa svojim mogućnostima, ugradili sebe u naš Sveti hram. Blagodarimo, pre svega našim parohijanima, kako onima koji su ostali u svom Borovu tako i onima koji su ga, nadamo se, privremeno napustili.
Posebnu zahvalnost upućujemo našoj Opštini Borovo koja svake godine izdvaja značajna sredstva kako bi pomogla obnovu hrama. Bez njihove pomoći, u ovako teškoj ekonomskoj situaciji, gotovo ne bi bila moguća obnova naše crkve. Istakao bih našu Zadrugu „Brestove Međe“, privatne poduzetnike, vlasnike OPG – ova, koji su se, takođe, svako u okvirima svojih mogućnosti, priključili ovom bogougodnom delu. Nadalje, zahvaljujemo Ministarstvu kulture RH koje je u proteklim godinama pratilo tok radova i finansijski pomagalo iste. U proteklih nekoliko godina finansijsku pomoć i podršku pružala nam je matična država Srbija, konkretno Kancelarija za saradnju s crkvama i verskim zajednicama pri Ministarstvu pravde Vlade Republike Srbije. Ove godine je ta pomoć usmerena na druge crkvene jedinice, ali se nadamo da će u budućnosti takva jedna pomoć da se nastavi pružati i nama, jer na taj način bivamo prepoznati i potvrđeni od strane naše Srbije i srpskog naroda koji živi u njoj. Naposletku, a ne manje važno mesto u pomoći Crkvenoj opštini Borovo pruža nam naša Eparhija – kako finansijski tako i svaku drugu brigu i podršku imamo od našeg Episkopa Heruvima.
Želim da se i zahvalim Vama lično i Vašoj medijskoj kući, našem rado slušanom Radiju Borovo na dugogodišnjoj saradnji i mogućnosti da ovaj naš rad i angažman na obnovi crkve svetog Stefana u Borovu prezentujemo vašim slušaocima širom sveta.

U obnovu hrama i dalje se sa svojim prilozima mogu uključiti vernici, odnosno svi ljudi koji su u mogućnosti i žele pomoći?!
 
Obraćamo se svim ljudima dobre volje da svojim prilogom pomognu obnovu borovskog Svetog hrama te da se ovo započeto bogougodno delo i završi u slavu Trojedinoga Boga i Njegovog Svetog ugodnika Stefana. Svima nama da ova obnova hrama bude na duhovnu radost i na spasenje, obnovu i očuvanje Crkve u Borovu kao i punoće naše svete Crkve. Blagoslov Božiji je biti udostojen da budemo graditelji i obnovitelji našeg mučeničkog i stradalnog, razaranog i uništavanog Svetog hrama kroz njegovu burnu istoriju. Imajmo na umu, braćo i sestre, da obnavljajući hram mi, u suštini, obnavljamo u isto vreme i sebe, preobražavamo se, ostavljamo nešto i našim potomcima, a pokazujemo da smo i sami dostojni naših predaka koji su nam ostavili naš borovski hram u amanet. Ne zaboravimo da je svega, možda, stotinjak porodica podizalo ovaj hram u vremenima koja su bila neuporedivo teža nego ova u kojima mi živimo. Oni su, živeći u kućama zidanim blatom i čerpićem, a pokrivenim slamom, želeli da se Bogu mole u hramu od pečene cigle, koji je sijao kao sa neba spušten na ovu pitomu borovsku zemlju. Obnovimo naš hram kako bi ponovo zasijao tom svetlošću. Pritom treba da imamo na umu da će on sjati istinskom svetlošću samo ako bude ispunjen blagočestivim narodom i ako se u njemu budu uznosile molitve Bogu i služile Svete Liturgije. Svaka pomoć je dobrodošla, pa makar i najmanja, jer ko crkvi daje, Bogu pozajmljuje, a Bog nikome nije dužan ostao, kaže se u našem narodu.
 
Hvala na razgovoru!
 
 Vama, poštovani slušaoci, hvala na pažnji. Slušali ste još jedan “Jelek” emisiju o jeziku, obrazovanju i kulturi Srba na istoku Hrvatske. U pripremi i realizaciji emisije učestvovali su Dragana Zečević, Srđan Bošnjak i Borislav Vuković. Ova emisija je sufinansirana iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Autonomne pokrajine Vojvodine. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.