Vukovar: Porodice nestalih srpskih civila traže intenziviranje saradnje Hrvatske i Srbije u cilju pronalaska nestalih

Povodom Međunarodnog dana nestalih – 30. avgusta, Udruženje “Protiv zaborava” iz Zagreba koje okuplja uglavnom srpske porodice ubijenih, poginulih, nestalih, nasilno odvedenih i invalidnih osoba, održalo je radni sastanak u Vukovaru. Porodice nestalih izrazile su nezadovoljstvo dinamikom rešavanja ovog humanitarnog pitanja, a očekuju i intenzivniju saradnju vlasti Hrvatske i Srbije po tom pitanju, što je u izjavi medijima potvrdila i predsednica Udruženja Marica Šeatović.

– Pomaka nema. Proces ekshumacija i identifikacija je jako spor. Za ovih godinu dana je, mislim, ekshumirano osam tela, a identifikovano sedam. Tačne podatke nemamo. Infomacije koje dobijamo od Uprave za zatočene i nestale Ministarstva branitelja su šture i “na kapaljku”. Iako je potraga za nestalima prvenstveno humanitarno pitanje politika, nažalost, u tom procesu ima veliki uticaj – kaže predsednica Udruženja Marica Šeatović, čiji je suprug Mihajlo ubijen 21. novembra 1991. godine u Novskoj, gotovo na kućnom pragu.

Udruženje je osnovano 2010. godine, a danas ima 20-ak aktivnih članova od kojih je većina s istoka Hrvatske.

Sastanku u Vukovaru prisustvovala je i Vaja Sarkanjac, koja već 30 godina traga za posmrtnim ostacima supruga Save.

– Nestao je 2. septembra 1991. na obali Drave na osječkom području. U ovih 30 godina sve sam obišla, ali suprugove posmrtne ostatke nisam našla. Živim u nadi da mi jednog dana neko reći gde su kosti mog muža – priča kroz suze ova nesrećna žena.

SDSS-ova saborska zastupnica Dragana Jeckov podsetila je da se na popisu Međunarodnog komiteta Crvenog krsta nalazi 9.969 nestalih osoba s prostora bivše Jugoslavije. Od tog broja, Hrvatska traga za 1968, a Srbija za 1.606 nestalih.

– Činjenica je da ne postoji saradnja između Hrvatske i Srbije, kada je u pitanju rasvetljavanje sudbine nestalih. I ono malo saradnje što je postojalo više ne postoji. Taj proces je gotovo u potpunosti zaustavljen. Mi u SDSS-u se zalažemo da ovo humanitarno pitanje bude prioritet. U svom radu sretala sam porodice nestalih svih nacionalnosti. U njihovim pričama osećala sam tugu i razočaranje, nikako mržnju. Oni samo žele mir za svoje stradale, da pronađu njihove posmrtne ostatke kako bi ih dostojanstveno sahranili. Velike nade, takođe, polažemo i u novi Zakon o civilnim stradalnicima rata, koji ima svojih nedostataka, ali svakako predstavlja civilizacijski iskorak, što treba poštovati – poručila je zastupnica Jeckov.

S.M./D.Z.