Pletenje venaca i Ivanjska vatra ponovo okupili meštane Dalja

U Dalju je, uoči Ivanjdana, na betonskom igralištu Fudbalskog kluba „Radnički“ održan bogat kulturno-umetnički program u kojem su nastupili članovi domaćeg Srpskog kulturno-umetničkog društva „Branko Radičević“ i Srpskog kulturno-umetničkog društva „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Bijelog Brda. Zajedničkim obeležavanjem praznika nastavljena je dugogodišnja saradnja i prijateljstvo dva društva, uz nastojanje da se običaji i kulturno nasleđe prenesu na mlađe generacije.

– Predstavili smo se s naše tri grupe folkloraša. Najmlađi su izveli “Splet dečjih igara”, srednja grupa predstavila se sa “Igrama Lala iz Banata”, a najstarija “Igrama iz Gruže”. Učešće nam mnogo znači jer ova manifestacija uveličava letnji period i predstavlja ivanjske praznike i ivanjsku vatru, na način kako se nekad proslavljao ovaj praznik, a danas tako i nastavljamo – rekla je predsednica domaćinskog SKUD-a Natalija Čalošević.

– Ovde smo kao i svake godine. Rado se odazivamo na poziv našeg prijateljskog SKUD-a iz Dalja. Došli smo sa dve folklorne grupe, s malom grupom koja se predstavila “Spletom igara iz centralne Srbije” i srednjom koji su izveli “Igre i pesme iz Jasenice”. Deca su zaista uzbuđena, na početku imaju tremu, ali kada to sve krene, lepo izvedu igre. Vole ovaj običaj pletenja ivanjskog cveća u kojem su učestvovali – priča Dragan Mrkšić, umetnički rukovodilac SKUD-a “Jovan Jovanović Zmaj” iz Bijelog Brda.

Jedan od običaja koji pravoslavni vernici neguju uoči Ivanjdana jeste pletenje venčića od poljskog cveća, kojima se ukrašavaju kapije i koji se čuvaju do narednog Ivanjdana. Kako bi ovaj običaj sačuvale od zaborava, članice domaćeg SKUD-a „Branko Radičević“ organizovale su radionicu pletenja ivanjskih venčića, na kojoj su mlađim generacijama pokazale kako se oni izrađuju.

– Ivansko cveće slažemo po pet do šest komada jedno do drugog. Dodajemo i cveće iz vrta ko šta ima, zamatamo ga i kad napravimo jedan određeni polukrug, to se sve zajedno smota. Zatim napravimo jedan krug i dodamo još malo cveća pa se venac stavlja na kuće ili kapije, to jest na vidljivo mesto da bi to sutra u stvari, na Ivanjdan, osvanilo i da se na neki način obeleži ovaj dan. Nije cilj da mi ovde pletemo vence da bi se to plelo, nego da bi jednostavno deca naučila, videla i da im to uđe u krv, da na taj dan moraju ići po to cveće, da se moraju potruditi da odu, da ga naberu, da kod kuće zajedno danas-sutra sa svojom decom to pletu. To su uvek radile bake: sede na dvorištu, dođu i komšinice i svi zajedno pletu, deca okolo trčkaraju, popije se neki sok, neka kafa i jednostavno bude jedno lepo druženje, a i evo, napravi se nešto – kaže Jadranka Čurčić, članica SKUD-a “Branko Radičević” iz Dalja.

Po završetku kulturno-umetničkog programa zapaljena je tradicionalna ivanjska vatra, koju su ove godine preskakala samo dva mladića. Ovaj običaj simbolizuje hrabrost i jedan je od najprepoznatljivijih običaja vezanih za proslavu Ivanjdana.

– Ja sam Mihajlo Novković, živim u Dalju i prijavio sam se da preskačem Ivanjsku vatru. Nije baš izazovno; uđeš u vodu i preskočiš vatru. Samo se oseti toplota i to je to. Od svoje sedme godine sam ovde i uvek sam gledao te dečke koji su skakali i jednog dana sam hteo i ja ići. Ta želja mi se sad ostvarila i baš mi je super. Moj prijatelj zove se Dalibor Barać i isto je hteo preskakati vatru i eto prijavili smo se – kaže mladi Mihajlo.

Obeležavanje Ivanjdana i čuvanje običaja preskakanja ivanjske vatre već dugi niz godina organizuje Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta“, pododbor Dalj, uz podršku meštana i članova kulturno-umetničkih društava. O značaju očuvanja ove tradicije govorio je sekretar daljske „Prosvjete“ Dragoljub Ocić Truljo.

– Pamtim to od malih nogu. Imam 67 godina i moj otac, koji je inače preskakao vatru, mi je pričao o toj vatri. To znači da vatra, pošto je moj otac bio 1933. godište, potiče pre Drugog svetskog rata, kao nekakvo tradicionalno stanje kod nas ovde u Dalju. Pokušavamo to da predstavimo mlađim naraštajima i da to sačuvamo jer ipak je to deo našeg srpskog identiteta na ovom teritoriju i na ovim prostorima. Vremena se menjaju, sve nam je teže organizovati i sve nam je teže edukovati decu i naučiti ih da je ovo nešto što smo mi. Ove godine su se prijavila dva mladića, nekad smo znali imati po 15 – 20. Svake godine sve ređe i sve ređe. Nažalost, ti mladići to ne doživljavaju kao nekakav tradicionalni običaj, drže se telefona i interneta. I mi smo žrtve toga, kao i svi ostali u svetu, ali mi ćemo tradiciju gurati i čuvati kako god budemo mogli – zaključuje Ocić.

S.M.