Baranjski običaji Srba oživeli kroz knjigu i slike Milana Dvornića

U Srpskom domu u Vukovaru sinoć je predstavljena knjiga „Narodni običaji Srba u Baranji“ autora Milana Dvornića, dugogodišnjeg istraživača i čuvara baranjske tradicije. Knjiga donosi dragoceno svedočanstvo o životu, običajima i kulturnom nasleđu Srba u Baranji, sačuvano kroz autorov predan rad i terenska istraživanja. Nakon 20 godina prikupljanja etnografske građe, 2019. godine nastala je ova knjiga, čiji je izdavač Veće srpske nacionalne manjine Belog Manastira.

– Meni je bio cilj da zapišem kako se šta održava, a ne o tome kako su ti običaji nastali i koja im je bila svrha. Trebalo je običaje razvrstati prema njihovom karakteru. Postoje običaji koji se tiču čovekovog života; od njegovog rođenja, svadbe pa na kraju smrti. Postoje i običaji koji su vezani za pojedine praznike u toku godine koje su pratili određeni sveci i šta se sve radilo i običaji koji su pratili razne vrste poslova u toku godine, na primer žetva, svinjokolja i setva. Stoga su oni razvrstani na tri poglavlja. Osim toga, u toj knjizi su objavljene i mnoge priče jer ja sam, prilikom razgovora sa sagovornicima saznao i neke priče u vezi običaja, na primer šta se dešavalo u svadbama i šta se radilo na Božić. Svaka porodica je imala nešto svoje. Svako je unosio slamu, pekli su se božićni kolači, palio se badnjak, ali svako je radio na svoj način. Čak su se i sveće palile na razne načine. Na primer tri sveće su se palile, a svaka je bila u drugom obliku. Zatim na primer kolač za kojeg je svaka porodica imala svoj način kako ga je radila. Gotovo 30 odsto svih običaja se odnose na božićne običaje. Bio je i običaj kada dete prohoda da mu se postave na sto razni premeti da se vidi šta će prvo uzeti i šta će biti kada odraste. Ako je muško, stave mu klešta i kandžiju ili čašu, pa su govorili ako uzme čašu da “od njega neće biti ništa”. Svi ti običaj su mi interesantni i bila bi velika šteta da se to izgubilo – kaže autor knjige i izložbe slika Milan Dvornić.

– Knjiga je namenjena za sve koji su zainteresovani. Imam još svega nekoliko primeraka koje mogu prodati, ali je vrlo važno što tu knjigu koriste mnogi naučni radnici u svojim radovima. Tako na primer Etnografskom muzeju Vojvodine, u njihovim publikacijama se vrlo često nađu reprodukcije ovih mojih slika jer su one u stvari etnodokumenti, jer su pravljeni na osnovu stvarnih predmeta. One ne samo, što kažu neki likovni kritičari, da imaju umetničku vrednost, nego imaju i dokumentacionu vrednost – govori Dvornić.

Nakon promocije knjige otvorena je i izložba „Baranjski narodni običaji oslikani rukom“, na kojoj su predstavljene Dvornićeve slike inspirisane tradicionalnim načinom života i narodnim običajima. Ova likovna dela prate sadržaj knjige i na upečatljiv način oživljavaju prizore iz prošlosti.

– Pravi i direktan povod za gostovanje Milana Dvornića u Vukovaru u Srpskom domu jeste njegova izložba koju sam video u Osijeku, u Srpskom kulturnom centru. Zaista mi se na prvi pogled dopalo to slikarstvo. Naivno slikarstvo je posebna kategorija, ali ovo je specifično naivno slikarstvo i zaista čovek može na prvi pogled da vidi da je ovo nešto posebno i specifično, plus što definitivno prati knjigu i njegov istraživački etnografski rad. Dakle, osim što priča i čuva tradiciju običaja i identitet, on to slika i prikazuje, tako da imate kompletan doživljaj – rekao je Nebojša Vidović direktor Srpskog doma Vukovar.

Kroz svoje knjige i slike Milan Dvornić godinama beleži i čuva uspomenu na baranjske narodne običaje, stvarajući vredno svedočanstvo vremena. Njegov rad prevazilazi umetnički izraz i predstavlja važan doprinos očuvanju kulturnog identiteta, jer čuvajući tradiciju čuvamo i sebe.

S.M.