Predstava „Moj prvi put“ oduševila vukovarsku publiku u Srpskom domu
U prepunoj sali Srpskog doma u Vukovaru sinoć je odigrana predstava “Moj prvi put”, u produkciji Beo Art-a. Reč je o komičnoj i emotivnoj duodrami koja govori o ljubavi, životu i međuljudskim odnosima. Za režiju je zaslužna Ana Đorđević, a organizator ove predstave je Ninoslav Mičić, vlasnik firme “Edukativni teatar” iz Subotice.
– U Vukovaru sam već treći, četvrti put. Radio sam i dečije predstave, jer mi imamo jedan veliki repertoar dečijih predstava, što lutkarski, što ovih običnih. Radio sam predstavu kod Nebojše “Ne dozvoji da te zub zaboli” o oralnoj higijeni i imali smo gostovanje sa mađioničarima. Pre ove predstave za odrasle imali i predstavu “Jazavac pred sudom”. Radili smo je u nekih desetak gradova širom Hrvatske. Stvarno sam prezadovoljan. Ovde sam već 15-20 predstava uradio i vidim da su nas lepo ljudi prihvatili. To je nešto što obećava i možda za neku budućnost – rekao je Mičić.
– Predstavu smo radili po uzoru na jedan vrlo interesantan film, “Good luck Rio Grande”, a naša predstava zove se “Moj prvi put”. Zapravo, to je priča o jednoj dami koja ne može da upozna neku srodnu dušu i odlučuje se da pozove žigola. Naravno, u pozorištu je izbegnuta bilo kakva vrsta banalnosti, nego je to jedna priča o dvoje usamljenih ljudi kojima je životni sat već u crvenom i oni pokušavaju da taj sat na neki način zaustave, odnosno da se trude da ne primećuju kako on sve brže otkucava. Naravno, ne desi se ono zbog čega su oni se susreli, nego se desi jedno iskreno prijateljstvo i jedno preispitivanje kod oboje. Voleo bih da, kao neku uspomenu s ove predstave, ljudi iz publike požele da zagrle nekog bližnjeg; onako iskreno i sa nekom toplinom, jer mislim da će to biti glavna poruka i da svako ko bude na pravi način razumeo ovu predstavu, će možda poželeti nekog svog da iskreno zagrli – objasnio je Milovan Filipović, glumac iz Srpskog narodnog pozorišta koji u predstavi tumači ulogu Antonia
Glumica iz pančevačkog pozorišta, Jasmina Večanski Kujundžić, tumači lik Nade.
– Prvi put sam ovde sa predstavom, tako da smo imali neku tremu, ja bar jesam, ali je bilo dobro. Reakcije publike su iste kao i svuda gde igramo. Igranje u ovoj predstavi je vrlo zahtevno i traži jednu ozbiljnu zanatsku glumačku veštinu. Bilo je izazovno, ali je to jako dobar tekst, tako da je bilo za nas izazovno u pozitivnom smislu. Uvek je lepo kad se igraju takvi ženski likovi koji imaju neki problem, kao jednu vrstu zatvorenosti koje Nada ima pa saznajemo kako se ona tokom predstave da razotkriva i dolazi do njene suštine zašto je ona u stvari takva. Meni bilo lepo i plemenito.” – dodaje glumica Jasmina.
Nebojša Vidović, direktor Srpskog doma, zadovoljan je saradnjom i otkriva da će repertoar Srpskog doma biti popunjen do kraja godine.
– Ovo je samo nastavak naše saradnje sa gospodinom Ninoslavom Mičićem. On je kod nas bio u nekoliko navrata, uspešno organizirao pozorišne predstave za decu, a od skoro i za odrasle. Ovo je druga predstava u nizu za odrasle i verujem da će i ovo ispuniti očekivanja naše publike. Srpski dom svakako ima raznovrstan repertoar koji će biti popunjen do kraja godine raznim i pozorišnim predstavama, i koncertima, i predavanjima, i promocijama knjiga i izložbama, ali o tome će publika biti blagovremeno obaveštena – poručio je Vidović.
Aplauz i puna sala još jednom su pokazali da dobre pozorišne priče uvek pronađu put do publike, ostavljajući za sobom emocije, osmeh i povod za razmišljanje.
T.V.
Izvor foto: Ustanova ukulturi Srpski dom
