Nejednakost u Hrvatskoj

“Izazovi nejednakosti: šta nam govore brojke i praksa?”, naziv je okruglog stola održanog u ponedeljak, 13. februara u Gradskoj knjižnici Vukovar, na kojem su predstavljeni rezultati istraživanja “Geometar jednakosti” Centra za mirovne studije. Rezultate tog istraživanja predstavila je Maja Pleić. “Kad pogledamo prosek Hrvatske onda smo, što se tiče siromaštva i nezaposlenosti, otprilike na proseku Evropske unije, međutim kad pogledamo po županijama vidimo velike regionalne razlike u Hrvatskoj. Tako npr. Grad Zagreb, na koji otpada 1/3 BDP-a, ima najbolje pokazatelje što se tiče zaposlenosti i kvaliteta života. Kad pogledamo prosek mi zapravo vidimo kako ljudi žive u gradu Zagrebu i drugim većim gradovima u Hrvatskoj. Tako je, primera radi, stopa nezaposlenosti u Zagrebu, 10 %, a u Virovitičko-podravskoj županiji 44 %. U ruralnim krajevima je nivo nezaposlenosti izuzetno visok, posebno u grupi mladih koji niti rade niti studiraju. Definitivno bi trebali promeniti politike na nacionalnom nivou, što se tiče poreza i obrazovanja, tako da stvorimo Fond solidarnosti, posebno za Slavoniju i županije koje imaju puno veće stope nezaposlenosti i s iromaštva” rekla je u Pleić u izjavi medijima.

U radu okruglog stola učestvovala je i Tamara Mikulić iz Humanitarnog udruženja “Duga”, koje je osnivač Socijalne samoposluge u Vukovaru. Danas brinu o preko 600 porodica iz Vukovara i okolnih mesta, koje žive ispod granice siromaštva. 

“To je doslovno gašenje požara. Prikupljamo namirnice, da im pomognemo da prežive mesec. Najveći problem je socijalna isključenost. Pored Socijalne samoposluge osnovali smo i Kreativno-edukacijski klub, pokušavamo ih uključiti i povezati kroz radionice, da se osećaju korisnim u društvu” priča Mikulić.

“Društvena nejednakost je veliki problem u celom svetu, posebno nejednakost koja se zasniva na razlikama između spolova”, rekla je Ivana Sučić iz udruženja B.a.B.e. ” Iako imamo dosta žena koje smatraju ili tako razmišlja njihova okolina, da je ženama mesto u kući, uz decu, da obavljaju onaj društveno korisni rad koji se naziva neplaćenim radom, kad se žena odluči na zaposlenje već u startu nailazi na probleme, još prilikom razgovora za posao. Uglavnom se žena pita da li planira porodicu. Ako ima decu odmah se pretpostavlja da će periodično odlaziti na bolovanja i slično. Ukoliko žena, posebno razvedena, ima decu i plaća vrtić ili dadilju, a radi za minimalac, što je čest slučaj na našem području, isplativije je biti na zagarantovanoj minimalnoj naknadi” ističe Sučić.

Karolina Šoš – Živanović iz Info centra za mlade vukovarskog PRONI-ja istakla je kako je najveći problem mladih u Hrvatskoj nezaposlenost. 

“Nezaposlenost mladih je velika, ali je još veći problem prvo zaposlenje, jer mladi često nemaju priliku za sticanje radnog iskustva. Smatram da su mere stručnog osposobljavanja bez zasnivanja radnog odnosa i javnih radova dobre, jer mladima omogućavaju da steknu prvo radno iskustvo. Mladi se uključuju i u volontiranje u nevladinim udruženjima, jer smatraju da i u udruženjima mogu steći radno iskustvo, posebno u udruženjima koja dobro rade i provode projekte, gde zaista mogu steći radno iskustvo. Što se tiče aktivizma mladih, mladi su u Vukovaru aktivni, ali još nisu, u pravom smislu te reči, prepoznali značaj neformalnog obrazovanja, kao vid obrazovanja koje im može doneti neka nova znanja i veštine, ono što se danas sve više ceni i prilikom zapošljavanja” kaže Šoš-Živanović.

Ukazala je i na značaj donošenja Gradskog programa za mlade.

“To je temeljni dokument lokalne politike u gradu Vukovaru, na kojem radimo od 2012. godine, da bi sredinom prošle godine imali gotov dokument. Još uvek čekamo na njegovo usvajanje. Imamo neke naznake iz grada Vukovara da će tokom februara doći na dnevni red vukovarskog Gradskog veća i da će biti usvojen. Ovaj dokument je značajan za mlade jer su njime definisani prioriteti i mere, vezano za poboljšanje položaja mladih u gradu Vukovaru, kojima se mladi mogu voditi i onda propitkivati gradske vlasti dokle se stiglo s realizacijom tih mera” napominje Šoš-Živanović.