O legendi srpskog glumišta- Zoranu Radmiloviću i Radovanu trećem
Današnju emisiju “LAĐA SEĆANJA” posvećujemo jednoj od najboljih pozorišnih predstava svih vremena na području bivše države i Srbije, reč je o predstavi RADOVAN TREĆI koja se u pozorištu “Ateljea 212” u Beogradu od 1973 g. izvodila 299 puta zahvaljujući, pre svega , Zoranu Radmiloviću , istinskoj legendi srpskog pozorišta,zatim piscu scenarija Dušanu Kovačeviću i režiseru predstave Ljubomiru Draškiću.
Uloga čuvenog “Radovana Trećeg” pisana je upravo za Zorana Radmilovića, otkriva za srpski Informer dramski pisac Dušan Kovačević. Ove godine se navršava 32 godin od smrti legendarnog glumca.
Scenarista priča kako je nastao lik koji je obeležio život i karijeru Zorana Radmilovića, ali i ostao jedan od najboljih pozorišnih komada svih vremena.
“Radovana” sam pisao baš za Zorana. Kada sam završio komad, predao sam ga mom prijatelju, reditelju Ljubomiru Draškiću Muciju. Sa njim sam zakazao susret posle nekoliko dana u beogradskoj “Srpskoj kafani”, a tamo sam zatekao Zorana kako čita mog “Radovana 3” počinje priču Kovačević, koji priznaje da je pobegao od treme.Izašao sam iz kafane da ga ne bih dekoncentrisao u čitanju. Kada smo se Muci i ja vratili unutra,prišli smo Zoranu, a on nam je rekao da prihvata ulogu priseća se Kovačević.Posle toga su Kovačević i Radmilović postali veliki prijatelji, a najviše vremena su provodili upravo u “Srpskoj kafani”. Dušan posebno pamti trenutak kada Zoran nije želeo da izađe iz kafane i odigra zakazanu predstavu jer je tog dana saznao da je odbijen njegov zahtev da mu država dodeli stan.Rekao mi je: “Ja danas neću igrati Radovana,opet nisam na spisku za dodelu stanova.” Bio je razočaran jer je u to vreme živeo u malom potkrovlju. Onda se pročulo da se predstava odlaže zbog njegove bolesti. Zbog tih glasina on je posle godinu dana dobio stan – priča Dušan KOVAČEVIĆ.
Zoran Radmilović je, pored dara za glumu, imao bar još jedan talenat, a to je istančan smisao za humor. Davne 1965. godine dao je jedan više nego duhovit intervju, u kome kao svoju najveću pasiju ističe gledanje kroz tuđi prozor dok šeta ulicom, a kao svoj najveći kvalitet jasno izražene znake genijalnosti.
