U Vukovaru organizovana komemoracija za žrtve “Oluje”, pročitana Izjava sećanja SNV-a
Srpsko narodno veće, Veće srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije i Zajedničko veće opština, danas su u Vukovaru organizovali komemorativno okupljanje u znak sećanja na sve nevino stradale i nestale, tokom i nakon akcije “Oluja” 1995. godine.
Pomen žrtvama služen je u Sabornom hramu Svetog oca Nikolaja u Vukovaru. Pomen su služili sveštenici Arhijerejskog namesništva vukovarskog, Eparhije osečkopoljske i baranjske Srpske pravoslavne crkve. Nakon pomena položeni su venci na Krst u porti hrama. Zajednički venac položili su zamenica predsednika SNV-a i saborska zastupnica Dragana Jeckov, predsednik Zajedničkog veća opština Vukovar Dejan Drakulić i predsednik Veća srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije Svetislav Mikerević. Počast stradalima polaganjem venca iskazali su i predstavnici Udruženja “Protiv zaborava”, koje okuplja porodice žrtava.
Nakon polaganja venaca u Srpskom domu u Vukovaru pročitana je 19. izjava sećanja Srpskog narodnog veća iz Zagreba. Izjavu je pročitala zamenica predsednika Veća srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije Vesna Vujić.
– Trideset i jednu godinu nakon završetka akcije “Oluja”, ove se godine okupljamo i čitamo Izjavu sećanja u Komiću, selu kod Udbine. Prisećamo se stradavanja Srba tokom i nakon “Oluje”, u leto i jesen 1995., ali i ratnih strahota, progonstava, razaranja i stradanja svakog našeg sugrađanina u ratnim godinama od 1991. do 1995. godine. Saosećamo, duboko i iskreno, sa svima kojima je 1991. godine prekinut miran život, kakav su do tada imali, a pritom mislimo na naše susede, prijatelje i rodbinu Hrvate. Mislimo na njih koji su te godine morali napustiti svoje domove, koji su preživeli strah i nasilje, izgubili očeve, majke, braću, decu, koji tu bol nose i danas, trideset i pet godina posle. Ta bol nama nije strana, nije tuđa; ona je deo naše zajedničke istorije, koliko god je teško nositi je zajedno – navodi se u Izjavi i podvlači da izostanak pravde za ratne zločine počinjene nad srpskim civilima ostaje otvorena rana.
– Prošlost sela u kojem se ove godine okupljamo je upravo ta otvorena rana. U Komiću je u leto 1995. ubijeno i nestalo osam civila, među njima devedesettrogodišnja Sava Lavrnić i njen sin Petar, dok je nepokretna Marija Brkljača živa spaljena u vlastitoj kući, pred očima svoje kćeri. Više od tri decenije posle, taj zločin i dalje nije procesuiran – upozoravaju iz SNV-a.
U izjavi se podseća i na stradanje Srba koji su izbegli s područja Dalmacije, Like, Banije i Korduna, na izbegličke kolone, zgarišta, uzurpaciju imovine i teškoće s kojima su se suočili Srbi povratnici.
– Našom Izjavom i ove godine progovaramo protiv politizacije sećanja, protiv toga da se obeležavanje “Oluje” i sećanje na egzodus pretvaraju u nastavak ratovanja, umesto u priliku za suočavanje s posledicama rata. Takva politika, koja žrtve pretvara u sredstvo i slavi rat umesto da mu se suprotstavi, slabi kulturu mira i dijaloga. Sa žaljenjem gledamo na to da Hrvatska i Srbija još uvek nisu pronašle put do zajedničkog rešavanja pitanja nestalih, iako je to podjednako obaveza obe države. Tuga porodica koje već tri decenije čekaju odgovor o sudbini svojih najbližih, ne poznaje granicu niti čeka na dogovor; ona jednostavno traje. Ipak, ne gubimo nadu da će obe države pronaći snagu i volju za saradnju – navodi se, između ostalog, u 19. izjavi sećanja Srpskog narodnog veća, koju je potpisao predsednik te institucije Boris Milošević.
Iz SNV-a poručuju da će uprkos novim ratovima širom sveta i pozivanju na oružje, ostati ustrajni u radu na jačanju kulture mira.
D.Z.
