Uz zvuke tamburaša ispraćen borovski umetnik Mićun Nenezić

Na mesnom groblju u Borovu juče je na večni počinak dostojanstveno ispraćen poznati borovski umetnik Mićun Nenezić. Poslednjem ispraćaju prisustvovali su članovi porodice, prijatelji, poštovaoci njegovog rada i brojni meštani koji su došli da odaju počast čoveku koji je svojim stvaralaštvom ostavio dubok trag u rodnom mestu.

U skladu sa njegovom poslednjom željom, Mićun Nenezić ispraćen je uz zvuke tamburaša, koji su svojim melodijama dodatno obeležili emotivni oproštaj od umetnika čije će delo i uspomena nastaviti da žive među onima koji su ga poznavali i cenili.

Nenezić je rođen 1940. godine u Borovu, gde se školovao i odrastao, a radio u Kombinatu Borovo. Sa suprugom Anđom dobio je dve ćerke Ružicu i Milenu. Radni vek proveo je kao mašinski tehničar u fabrici “Borovo”. Bio je član likovne sekcije KUD-a “Maksim Gorki” iz Borova naselja i jedan od osnivača likovnog društva “Sava Šumanović” u Borovu, danas likovne sekcije Kulturno-umetničkog društva “Branislav Nušić”. Nenezić je bio dugogodišnji član borovskaog KUD-a , kao i učesnik likovnih kolonija u Borovu.

Svoje radove samostalno je izlagao u Borovu, Novom Sadu i Vukovaru, kao i na brojnim kolektivnim izložbama u regionu. Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada, a više njegovih radova izloženo je na javnim prostorima, između ostalih, skulptura Metalca kod Tehničke škole “Nikola Tesla” u Borovu naselju.

Porodici, prijateljima i okupljenima prigodnim rečima obratio se njegov dugogodišnji prijatelj Radoslav Durajlija, podsetivši na Nenezićev životni put, njegovu umetničku veličinu, ali i ljudske vrline po kojima će ostati upamćen.

– Mićun… dečak, mladić, zaljubljenik u ravnicu, Dunav, Borovo, borovske ulice i Rio, savremenik koga smo voleli, poštovali i ugledali se na njega, drug, prijatelj, pomagač, zaštitnik, oslonac, pravednik, uz koga je bila čast i ponos živeti. Mićun je bio sportista, atletičar, rukometaš, fudbaler, kajakaš, dugogodišnji član borovske “Sloge”, a sa ekipom kajakaša vinuo se do jugoslovenskog vrha. Sa umetničkim talentom iskazao se kao likovnjak, vajar, u “Nušiću” i “Maksimu” sa vrhunskim dostignućima radom sa drvetom, keramikom i metalom. Bio je izlagač na samostalnim i kolektivnim izložbama, a dela mu krasne domove i ugledne ustanove. Bio je cenjen i priznat rukovodilac i samoupravljač na funkcijama i u upravljačkim telima. Mićun je bio i član brojnih udruženja u Borovu, posebno Udruženja antifašista i dobitnik mnogih nagrada i priznanja.Takav nam je bio. Nizgled ozbiljan, ali meke duše i srca, spremnog na blagost, blagu šalu, čovek od reči ugleda, da priskoči učini, pomogne, podrži, ohrabri i suprotstavi se nepravdi. U najtežim trenucima iskazao se kao odlučan borac za pravdu i za život dostajan čoveka. Podneo je najveće žrtve; gubitak voljenih u porodici, lečio sopstvene rane, uzdigao se do čoveka s poštovanjem i divljenjem do čojstva i junaštva. I kao da je veliki vladika Njegoš pisao za njega i njemu sličnim rekavši da “blago onom ko dovijeka živi; imao se rad’ šta i roditi. Dragi moj, pobratime moj, otišao si u večnost i počivaj u miru, tebi tako drage, borovske zemlje – poručio je Nenezićev najbolji priojatelj Radoslav Durajlija.

Odlaskom Mićuna Nenezića Borovo je izgubilo istaknutog umetnika i čoveka koji je svojim radom i ličnošću obogatio kulturni život zajednice.

– Nemam da kažem ništa šta je bilo loše. On je bio veteran i pre u KUD-u “Maksim Gorki” i mene su oni nagovorili da se i ja bavim umetnosti, iako samviše stidljivo radio neke lovačke motive, a osnovali smo zajedno i Likovno drutvo “Savo Šumanović”. Ne mogu puno pričati, ali nema ni jedne loše stvari da bi se mogla reći. On je bio svestran. On je voleo i pecaroše, i vatrogace, i “Slogu”, sport i sve. Svagde je on stigao – rekao je Nenezićev prijatelj iz borovskog KUD-a Boško Popović.

– Zahvaljujem se što ste me pitali u vezi čoveka koji je stvarno deo srca Borova, na neki način, sa svojim likom, sa svojim delom. Žao mi je čoveka koji je otišao, ali evo, to je prirodno, smrt je nešto što nas sve čeka. Želim da se zahvalim svim ljudima koji su danas došli na groblje, da ispratimo našeg Mićuna; čoveka koji je bio kulturni, sportski radnik, umetnik, dobar radnik, poznavalac svega što se dešavalo u Borovu i član svih udruženja. Danas je jedan žalostan dan, ali neki način i prirodno je da se čovek oprosti od života, ali na ovaj jedan lep način – priča Milan Poznanović, predsednik Opštinskog Veća Opštine Borovo.

– On mi je bio veliki prijatelj. Nekoliko godina sam mlađi od njega, ali me je prihvatio, kao i ja njega. Kao čoveka možemo ga se sećati samo po dobrim delima koja je čionio, po dobroj naravi i prijateljstvu. Širio je samo ljubav i ništa drugo. Bio je znatno prepoznat umetnik na našem području, ali i šire u regionu. I okolina ga pamti po dobrim delima – kaže Slavnko Nedić, predsednik Udruženja antifašista u Borovu, čiji je dugogodišnji član bio preminuli Nenezić.

O borovskom umetniku reči hvale imaju i prijatelji iz Srbije, koji su stigli iz Apatina da mu odaju poslednju počast.

– Došli smo danas da odamo počast i zahvalnost našem velikom prijatelju, velikom čoveku, graditelju, umetniku, a iznad svega čoveku dobrote, entuzijazma i vere u čoveka i u bolje i lepše sutra. Došli smo da se poklonimo njegovim delima i da mu se još jedan put zahvalimo na svemu što je učinio za svoga života, a učinio je dosta toga. Hvala mu. Negde sad na putu večnog počinka u nebeskom plavetnilu u Raju, gde mu je i mesto, neka počiva i neka anđeli čuvaju tog našeg velikog druga i anđela – poručio je Stevan Drača, predsednik SUBNOR-a Opštine Apatin.

Sećanje na Mićuna Nenezića, njegovu umetnost i doprinos zajednici, nastaviće da živi u Borovu kroz dela koja je ostavio iza sebe i ljude koji su ga poznavali i poštovali.

S.M.