U Dalju održani 19. “Milankovićevi ciklusi”

U Kulturnom i naučnom centru “Milutin Milanković” u Dalju, u subotu, 23. maja održani su 19. “Milankovićevi ciklusi”. Program je otvoren izložbom dokumenata iz arhive porodice Milanković. Ti dokumenti su poklon Milankovićevih unuka Nikolasa i Marine iz Melburna, a odnose se na Milutina Milankovića i njegovog sina Vasilija. Obeležena je i stogodišnjica knjige “Kroz vasionu i vekove” Milutina Milankovića, saznali smo od upravnika KNC-a Đorđa Nešića.

– O Milankoviću govorimo kao tvorcu kosmičkog zakona, govorimo o “Kanonu osunčavanja” i njegovoj primeni na problem ledenih doba, o Milankoviću kao književniku, ljubitelju lepe književnosti i muzike. On je bio i jedan od najboljih popularizatora nauke i kulture. Imao je literarni talenat i sposobnost da ono što je naučno složeno predstavi laicima na jednostavan, upečatljiv i razumljiv način, služeći se često živopisnim slikama i humorom. Njegova knjiga “Kroz vasionu i vekove” je reprezentativni primer popularnog naučnog dela – navodi Nešić.

Knjiga je epistolarni roman o istoriji astronomije.

– Ove godine se obeležava 100 godina od početka izlaska prvih pisama, koja čine tu knjigu, u Letopisu Matice srpske. Ta pisma su počela da izlaze 1926. godine, da bi dve godine kasnije knjiga bila kompletirana. Zanimljivo je da je najčitanija i najpopularnija srpska knjiga u Evropi između dva svetska rata sa 10 hiljada prodanih primeraka u Nemačkoj i 127 prikaza u nemačkim novinama. Milankovićeva knjiga biće objavljena i u ediciji “Deset vekova srpske književnosti” Izdavačkog centra Matice srpske. U ovoj reprezentativnoj ediciji, koja izlazi već 16 godina, svoje mesto je našlo i Milankovićevo delo – podvlači Nešić.

Podsetio je i na citat iz ove knjige, koji se nalazi na plakatu ovogodišnjih 19. “Milankovićevih ciklusa”.

– “Neka nam mašta osvetljava put, a neka nas nauka vodi kroz život”. Znači, potrebno je da maštamo, da bismo dosegli i te visine, koje je dosegnuo Milanković – rekao je Nešić na predstavljanju knjige.

Predavanje o globalnim klimatskim promenama održao je akademik Fedor Mesinger, a predavanje povodom 300 godina od izlaska Marsilijeve knjige “Danubius – Pannonico Mysicus” akademik Slobodan Marković.

– KNC “Milutin Milanković” se bavi kulturom sećanja, da se ne zaborave velikani svetske nauke, među kojima je i Milanković. U galeriji mojih naučnih idola je i Luiđi Ferdinando Marsili, koji je po mnogo čemu bio sličan Milankoviću, kao čovek širokih interesovanja i erudita. Pisao je o Dunavu, a Milanković je čitav svoj vek proveo uz Dunav. Marsili je bio Havijer Solana ondašnjeg vremena jer se bavio pravljenjem karata i razgraničenjem teritorije između Austrije i Turske. Njegov život je prelamanje tih svetova, kultura i civilizacija, koje su se događale na našem prostoru, gde su velike imperije stalno menjale granicu na mestima gde su živeli naši ljudi. Mi smo na neki način time obeleženi. Mislim da je važno da i takvo nasleđe i identitet baštinimo jer je to deo i našeg identiteta. Ako to spoznamo, možda će nam biti bolje u budućnosti – zaključio je akademik Marković.

S aktuelnostima iz astronomije prisutne je upoznao inženjer Dalibor Mesarić. Projekat “Od Dunava do zvezda: Milankovićev put i Saturnov sjaj” predstavila je Bojana Orsić, direktorica Preduzetničko-razvojnog centra Opštine Erdut – Lokalne razvojne agencije sa sedištem u Dalju. Projekat predstavlja nastavak razvoja planetarijuma u Dalju, koji će nakon Venere, Marsa, Merkura i Zemlje dobiti i model Saturna.

– S tim projektom smo aplicirali prema Uredu za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade Republike Hrvatske i Srpskom narodnom veću iz Zagreba, koje nam je bilo podrška. Sredstva su odobrena, ugovor potpisan i krećemo s provođenjem projekta, odnosno s izgradnjom, postavljanjem platforme i modela Saturna. U toku je raspisivanje javne nabavke. Nakon toga sledi izbor najpovoljnije ponude i postavljanje platforme i modela. Nadamo se da ćemo taj posao uspeti završiti do 25. decembra ove godine – rekla je Orsićeva, koja otkriva da se radi i na projektu obnove Milankovićeve rodne kuće.

– To je dubinski projekat, koji se prvenstveno odnosi na sanaciju vlage. Želimo da stavimo u funkciju potkrovlje kuće, kako bi omogućili da ovo zdanje postane stecište mladih naučnika iz regiona, što predstavlja temelj za lokalni ekonomski razvoj, razvoj kulturnog turizma i svih drugih vidova turizma, od edukativnog do turizma koji podstiče naučni rad – ističe Bojana Orsić.

Program je završio malim koncertom u Milankovićevu čast, u izvođenju kompozitora Vere Milanković, mecosoprana Tanje Obrenović i baritona Nenada Nenića, kao i kompozicijama Slavka Bubala na stihove Đorđa Nešića, posvećene Milankoviću.

Kompozitor Vera Milanković je potomak velikana svetske nauke.

– Prvo, to je veliko zadovoljstvo, ali i obaveza. Godinama se nisam hvalila poreklom, dok nisam i ja nešto stvorila od svog života. Uživam ovde u Dalju. Osećam se kao da nikad moji preci nisu otišli odavde – rekla je Milankovićeva.

Otvaranju 19. “Milankovićevih ciklusa”, među ostalima, prisustvovao je i načelnik Opštine Erdut Jugoslav Vesić.

– U Dalju se već tradicionalno održavaju “Milankovićevi ciklusi”. I ove godine u Dalj su doveli veliki broj gostiju i ljudi koji žele da čuju šta je novo u Kulturnom i naučnom centru “Milutin Milanković”. Uvek su tu neki novi modeli, a poslednjih godina aktuelan je planetarijum. Dugi niz godina KNC je poznat po inovacijama. Na to smo svi ponosni. Kao načelniku Opštine Erdut drago mi je da iz godine u godinu napreduje – zaključio je Vesić.

D.Z.