Obeležen praznik Svetih novomučenika jasenovačkih i Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Povodom praznika Svetih novomučenika jasenovačkih, u organizaciji Eparhije osečkopoljske i baranjske, Generalnog konzulata Republike Srbije u Vukovaru, Srpskog doma i Zajedničkog veća opština juče je u Ustanovi u kulturi Srpski dom održan program u sklopu koga je prikazan film “Dara iz Jasenovca” čija je rediteljka Nataša Drakulić, ovom prilikom, stigla u Vukovar.

– Doneli smo odluku da glavne uloge treba da tumače ljudi sa Kozare, što i jeste, glumci su svi iz kozarskih sela. Biljanina (glumica koja je utelovila lik Dare) prabaka je bila u Jasenovcu i oni su rasli na tim pričama, a kad gledam i druge glumce desilo se da i geni prorade. Njima Jasenovac nije nepoznat, oni žive kraj toga. Oni su seoska deca koja nikad nisu bila ni u pozorištu. Bilo je teško raditi sa njima, ali mi smo imali timove psihologa koji su im objašnjavali te scene, pogotovo kad se radi o krvi i ubijanju. Imali smo sreće da je Biljana nađena posle šest meseci velikog kastinga, koji je, zahvaljujući Tihi Staniću i svim osnovnim školama iz svakog sela podkozarskog kraja, sporoveden. Kad sam jedno jutro od naše producentkinje Sare Marinković dobila video Dare i kad sam videla da je mala i krhka pomislila sam šta je Sari, međutim imala je scenu u kojoj se trebala posvađati i reći “Ne dam mog brata!”, shvatili smo da imamo sve. Ona je zaista bila poslušna i razumela sve, da nije bilo nje film ne bi funkcionisao kao takav – rekla je Drakulićeva.

Rediteljka je inače iz Like i dete Oluje, a veliki deo njene porodice stradao je u Jadovnom i Jasenovcu.

– Ovaj film je sa antipropagandom koja se dešavala sa jedne i druge strane, doživeo svoj maksimum, ali ja mislim da je njegova najosnovnija stvar što je snimljen, što smo svi mi ostali živi i zdravi. Izdržali smo sve moguće pritiske koji su se dešavali. Ja bih volela da se ovaj rat nije desio, da sam ja lički veterinar, što sam oduvek u životu i planirala da budem, ali kad se već sve to desilo drago mi je što sam imala snage da to iznesem i zahvalna sam Bogu na svemu. Trenutno dugujem svom rodu film o Oluji jer će sledeće godine biti 30 godina od nje – zaključila je rediteljka.

– Film “Dara iz Jasenovca” govori o mučenicima jasenovačkim, o ljudima koji su stradali, o jednom zločinu koji ne treba zaboraviti. Teško je nakon filma sabrati sve emocije, ali ono što je važno jeste da se prvo suočimo sa tim da smo mi žrtve. O tome se u ranijem sistemu nije govorilo, deca koja su odvođena koja su pokrštavana o njima se nije govorilo, spiskovi se nisu otkrivali i ta deca nisu znala svoje poreklo. Teško je bilo šta reći pod ovim utiskom, ali je važno da budemo ljudi, da prihvatimo određene činjenice da žrtve i da taj bol i sa sobom prvo podnesemo te da o tim stvarima počnemo i razmišljati, samo tako ćemo ceniti i naše pretke i možda na bolji način gledati u budućnost – izjavio je predsednik ZVO-a Dejan Drakulić, jedan od ogranizatora.

Sveti novomučenici jasenovački žrtve su ustaškog genocida tokom Drugog svetskog rata, kada je za vreme postojanja NDH u logorima u Јasenovcu, Donjoj Gradini i Glini stradalo više od 700.000 ljudi.

Nakon programa povodom praznika Svetih novomučenika jasenovačkih, u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Vukovaru obeležen je državni praznik Republike Srbije Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Svečanosti su prisustvovali gosti društveno-političkog života srpskog naroda sa istoka Hrvatske kao i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve na čelu sa osečkopoljskim i baranjskim episkopom Heruvimom.

Gostima se obratio Konzul žeran Republike Srbije u Vukovaru Vladimir Marjanović  koji je podsetio značaj ovog praznika koji se od 2020. godine proslavlja 15. septembra na dan kada je 1918. godine probijen Solunski front koji je označio konačno oslobođenje Srbije od austrougarske okupacije.

S.M.