Pomoć u kući mnogo znači, kažu borovski korisnici programa “Zaželi”

U opštini Borovo, zahvaljujući projektu “Pomoć u kući za starije i nemoćne osobe” koji se provodi u sklopu programa “Zaželi – prevencija institucionalizacije” veliku pažnju posvećuju zaštiti osoba treće životne dobi. U okviru ove četvrte faze projekta zaposleno je 30 osoba koje brinu o 180 krajnjih korisnika kojima je pomoć u kući potrebna svakodnevno.

Otkad joj je umro suprug, 77-godišnja Savka Lukić iz Borova živi sama. Uprkos godinama ne bi želela otići iz svoje kuće pa joj je dragocena pomoć sumeštanke Mirjane Jovičić koja je zaposlena na ovom projektu. Mirjana joj, kaže Savka napravi sve što treba.

– Ne mogu objasniti koliko mi znači Mirjanina pomoć. Uradi sve i više od toga. Često je pozovem da sedne malo, ali ona hoće meni sve da završi jer ja ne mogu ništa jednom rukom. Prezadovoljna sam sa njom, nemam reči. Ostane po tri sata i doterala je sve pod svoje. Ne mogu objasniti koliko sam zadovoljna s njome. Uvek dođe na vreme i sve uradi. Ide za mene i kod doktora i u apoteku, a kad treba i u trgovinu – priča korisnica Savka.

Pomoć u kući od strane naše sumeštanke Biljane Popadić u vidu pripremanja ručka, unošenja drva, odlaska u apoteku i trgovinu dobijaju baka Jelisavka i njen suprug Miloš Lukić. Ćerke im žive u Novom Sadu tako da Biljanu s nestrpljenjem očekuju.

– Pretežno je čeka veš da okači, suđe da opere, onda se dogovaramo hoćemo li nešto skuvati, zatim malo popričamo šta ima novo. Znači nam dosta, nas dvoje smo sami. Muž mi je stariji, ja jesam mlađa, ali mislim da sam nesposobnija. Pomogne mi dosta, ne znam kako bih to sve sama. Kuća nije velika, a nije ni mala pa ipak uprljamo. Nemamo grijanje, ložimo drva koja treba uneti, treba pepeo izneti, sve to ona hoće. Ode predati račune, ode kod doktora ili kaže nazovite vi mene, ako i nije moj dan, da dođem posle podne, predveče da vam kupim nešto ako vam treba. Šta god joj kažeš, uradiće. Mnogo nam znači njena pomoć – ističe korisnica Jelisavka.

Biljana je bila zaposlena i u ranijim fazama projekta, a trenutno kao i ostale zaposlenice projekta brine o šest starijih i nemoćnih osoba. Ovaj posao je ispunjava i zadovoljna je, a budući da je odnos s korisnicima pun poverenja i tolerancije, odlično se sa svima slaže.

– Ovo mi je sad četvrta faza kako radim i jako sam zadovoljna, puno mi znači ovaj posao. Nekom idem u apoteku, nekome skuvam ručak, odem kod doktora i šta treba obavljam i stvarno sam zadovoljna. Danas sam oprala veš, raširila ga, sada pripremamo ručak da skuvamo posle toga se malo družimo. U trgovinu po namirnice nekad idem ja, a nekada njen suprug, kako se dogovorimo. Sve je stvar dogovora tako da i zajedno kuvamo. Mislim da je svim korisnicima najdraže kad s njima popričamo i kad ih pitam kako su – smatra Popadićeva.

I u ranijim ciklusima tog programa bilo je mnogo korisnika, što potvrđuje da je itekako potreban u ruralnim sredinama. Projekat je vredan 1.440.000 evra i u potpunosti je finansiran iz Evropskog socijalnog fonda plus.

S.M.