Na Teodorovu subotu u Borovu pričestilo se više od 250 vernika

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave velikomučenika Teodora Tirona ili Teodorovu subotu, praznik koji se uvek obeležava u vreme Velikog posta. U Borovu je danas služena Sveta arhijerejska liturgija kojom je načalstvovao episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim. Episkopu Heruvimu sasluživali su protojerej Dragan Serdar, starešina borovskog hrama, protojerej Milenko Grebić, paroh u penziji i protođakon Vojislav Nikolić.

– Radost susreta sa Gospodom i period posta jeste vreme za pedagogiju molitve i uspinjanje čovekovo ka Hristu. Cela pedagogija Časnog posta može se svesti na dve vrednosti, a to je bogoljublje i bratoljublje – dva osnovna principa na koja trebamo da se upućujemo. Period posta i molitve je prilika za pokajanje i trebamo neprestano da se molimo, da postimo dušom i telom da bismo osetili punoću zagrljaja sa Gospodom i Tajnu Vaskrsenja Hristovog. Gospod Isus Hristos treba biti deo našeg bića, a mi preobraženi u hristoliko biće. To je smisao posta, ali i čovekovog života – rekao je u svojoj besedi episkop Heruvim, poručivši da ako nismo ispunjeni Hristom i ljubavlju prema drugom čoveku nema života.

– Ako ne volim brata ne mogu voleti ni Boga, kako mogu da volim Boga, a ne volim brata svoga?! Tu nema smisla ni punoće bez ispunjavanja zapovesti Božije, nema vrlinskog života. Ukoliko volim brata, žrtvujem se za njega, prihvatam ga onakvog kakav on jeste sa svim manama i vrlinama onda sam na putu ka Bogu. Ukoliko ne postoji takav koncept ljubavi ne možemo ni voleti Gospoda i ta ljubav prema Gospodu je licemerna, kusava je i prazna. Kada se trudimo da čoveka koji je pored nas volimo ljubavlju kojom Bog nas voli onda je smisao života ispunjen. To je pravo bratoljublje i istinsko bogoljublje. Bez žrtvene ljubavi naš život poprima potpuni besmisao, vlada taština koja nas ne vodi ka Gospodu. Bez ljubavi mi smo sledbenici ovog meteža koji vlada. Pod šarenim velom lažne dobrote i lažne lepote nameću nam se sumnjive vrednosti koje vode ka onom kraju koji je Božiji promisao već prevideo ovde na zemlji. Zato, trebamo da se uvek trudimo da volimo jedni druge jer je ljubav ta koja je i izgradila ovaj svet. Bog je iz svoje ljubavi i došao u ovaj svet da bi spasao čoveka i prirodu. Ljubav Božija je neizmerna i ne može se staviti u okvire istorije i vremena, na nama je da imamo ljubavi bar koliko je i zrno gorušičino, a ono će doneti veliki plod iz ovog posta. Spremamo se za praznik Hristovog Vaskrsenja, ali mi i živimo da bi Hristos neprestano vaskrsavao u nama, da bi ljubavlju Božijom zračili jedni prema drugima – zaključio je episkop Heruvim.

Ocenio je da bi sve bilo drugačije da vlada ljubav, međutim danas u svetu nedostaje ljubavi i zato su ratovi, netrpeljivosti i svađe.

-Bog za ove ljude ne postoji, zamenjen je onim što veliki svetski moćnici predstavljaju kao lepo i pokušavaju da svima nama zamažu oči. Znamo mi šta je lepo, šta je lepota Božija i lepota njegove tvorevine. Jedino ako je Bog u toj tvorevini i ako je tu čovek kao kruna u tom poretku. U ljubavi i jevanđelskom načinu života. Onda je ceo svet lep i međusobni odnosi su dobri i lepi, puni jevanđelskih istina ispunjeni Božijim promislom. Time mi punimo ovaj svet, svojom dobrotom i svojom celomudrenošću, trpljenjem i ljubavlju. Tada je blagosloven prostor i vreme, sve. Kao što je danas blagoslovena ova naša zajednica, liturgijski prostor, ispunjena ljudima punim ljubavi prema Bogu. Ljudima koji imaju svesti o smislu liturgijskog života, o životu u Hristu, u Tajni Krvi i Tela Hristovog.Kada se pričešćujemo ispunjavamo upravo to – ljubav Božiju koja nam je data i zadata da bi se Hristos uselio u nas. Duša naša treba da bude kolevka Hristova, da bi mogla kroz tamu do Svetlosti. Put do života jedino u Hristu. Danas je velika radost jer nas se dosta pričestilo, učestvovali smo u Tajni našega spasenja, u Tajni Krvi i Tela Hristovog. To je radost, ovde na zemlji, ali i na nebu. Hristos je među nama i celiv Hristove ljubavi, celiv mira. Tom ljubavlju i blagodaću sada zračimo. Ako smo u Hristu onda smo deca Božija. Stoga nek je blagosloven današnji dan i sabranje naše u Borovu, neka je blagosloveno vreme Velikog i Časnog posta i da nas Gospod usmerava ka Tajni Vaskrsenja. Neka bi Gospod neprestano vaskrsavao u dušama našim da bi duša naša postala kolevka Hristova. Srećni i blagosloveni bili od sada i kroz svu večnost! Amin. – poručio je u svojoj besedi episkop Heruvim.

Arhijerejskoj liturgiji, u sali parohijskog doma u Borovu, prisustvovao je veliki broj vernika, dece i mladih, a 252-je vernika se pričestilo.

– Svake godine postim prvu ili Čistu nedelju Vaskršnjeg posta, od 2001.godine kada su me zadesile porodične tragedije. Osećam se puno lakše i bolje – kaže Milka.

– Osećam se ispunjeno, predivno … Taj osećaj se ne može opisati, blagodati i milosti Božje. Puno je i srce i duša. Postiću ceo post do Vaskrsa, ako Bog da zdravlja i bude sve kako treba – rekla nam je Draginja.

D.Z.

Izvor i foto: Eparhija osečkopoljska i baranjska SPC