Održana neobična promocija knjige “Naše gajde” autora Makisma Mudrinića

U ustanovi u kulturi Srpski dom sinoć je u organizaciji Zajedničkog veća opština održana neobična promocija knjige “Naše gajede” čiji je autor dugogodišnji gajdaš Maksim Mudrinić iz Sivca koji je inače vaspitač. Promocija je neobična budući da su pored samog autora, pesmom i muzikom uživo, knjigu predstavili njegovi prijatelji, iz grupe “Trio gajde”. Uz autora knjige koji je svirao gajde nastupili su Đorđe Lančuški koji svira kontru i Petar Pejin koji u grupi svira bas, a delove knjige čitao je sivački glumac Jovan Paul.

– Promocija je neobična zato što ne volim stereotipe. Volim spontane stvari, a nadam se da je publika uživala u spontanosti. Možda je to nekom bilo neobično i čudno. Mislim da je svaki gajdaš i pre mene i pre 100-ak godina bio isti takav. Bio je pomalo spadalo, vispren, znao da izmisli nešto interesantno, da zabavi svatove ili društvo kome svira. Mislim da su svi gajdaši bili takvi – kaže autor knjige Maksim Mudrinić, koji je dugo godina bio šef orkestra u Domu kulture u Sivcu, mestu iz kog dolazi i koje je bilo poznato po gajdašima.

– Posle Drugog svetskog rata sedmero gajdaša još je sviralo. Kad sam se ja prihvatio gajdi koje sam našao na jednom sivačkom tavanu i kad sam ih obrisao od prašine ukazao se lik Svetog Đorđa inače moje krsne slave. Pomislio sam da me neko od gore pogledao i rekao: Ti ćeš biti gajdaš. Ostavio sam tamburu, svirao sam bas prim, pre toga i gitaru. Dohvatio sam se gajdi koje već 25 godina ne ispuštam iz ruku – priča ovaj gajdaš.

Knjiga “Naše gajde” na kojoj je autor radio dve godine, izašla je u decembru prošle godine i ima tri dela.

– Graditelji gajdi – su neistražena oblast. Pronašao sam neke gajde koje drugi nisu opisivali. Deo knjige Sačuvane gajde – opisuje da sam svaki muzej u Vojvodini i Etnografski muzej u Beogradu obišao, dobio fotografiju od njih, neke gajde sam sam fotografisao. Treće poglavlje je Gajde u likovnoj umetnosti – tu su slike Uroša Predića, Save Šumanovića, Stevana Aleksića i drugih umetnika. Radi se o malom opusu. Etnomuzikolozi danas malo pažnje obraćaju na ovaj divan, stari instrument koji je jedan od najvećih na svetu. Šteta je što su gajde toliko zapostavljene. Ja sam najstariji vojvođanski gajdaš, nasreću i pravim gajde, imam i društvo, pa imam sa kim da sviram – priča autor koji ima 50 učenika kojima prenosi ljubav prema gajdama u nadi da se ovaj instrument ne zaboravi.

Veljko Maksić, predsednik Odbora za kulturu Zajedničkog veća opština koje je organizator ovog programa, zadovoljan je odazivom na promociju.

– Cilj programa je promovisati nešto što je bilo nekada na ovom prostoru prilično zastupljeno, a sad je izgubljeno i nađe se eventualno u ponekim tragovima ili zapisima. Sad smo imali priliku da uživamo u onome što su nekada naši preci pre 100 i više godina uživali – zaključio je Maksić.

S.M.