ZUSOP: Na radionici zdrave hrane predstavljene pura i pita listara

U organizaciji Zavičajnog udruženja Srba Ozrena i Posavine sinoć je u maloj sali Kulturnog centra Borovo održana radionica bosanske kuhinje na kojoj je prikaza izrada tradicionalne pite listare, a pripremljen je i zdav obrok pura. Na samom početku radionice, dok se pripremala pura, članica ovog udruženja Svetlana Ostojić posetiocima je predstavila ozrensku kuhinju o kojoj je mnogo naučila kako istražujući u Borovu tako i na Ozrenu.

– Za više informacija morala sam da odem upravo na Ozren i da se informišem od ljudi koji su se vratili nakon rata. To je bilo između ostalog, ne samo za pesme ili običaje, bilo je vezanao i za tradicionalnu ozrensku kuhinju koja u to vreme nije bila bogata, ali je bila ukusna i što je nazanimljivije od svega, malo dublje istražujući shvatila sam da je bila nutritivno izuzetno bogata – rekla je Ostojićeva koja smatra da od predaka možemo naučiti kako se zdravo hraniti i iskoristiti sirovine kojih u Slavoniji ima mnogo.

– S obzirom da su dva osnovna jela bila pura i pita listara, to je iziskivalo da napravim poveznicu da krenem od početka, od pšenice i kukuruza, koji su bili cenjeni kao zlato danas. Svako zrno se čuvalo, na svako zrno se pazilo. Onaj ko je bio dobar domaćin, odnosno onaj ko je imao bogatstvo i za kog se smatralo da je bogat, je bio čovek koji je svoju letinu mogao da rasporedi tokom cele godine i da sačeka neku novu letinu te da s tim žitaricama prehrani svoju porodicu. To je bilo retko i teško jer zemlja na Ozrenu nije blagorodna kao u Slavoniji. Mi smo ovde odrasli malo drugačije, imali smo izobilje svega tako da ne znamo da cenimo ni puru ni pitu listaru – objasnila je Ostojićeva.

Radojka Cvijanović, članica ovog udruženja bila je zadužena za kuvanje pure koju je pripremila sa žutim kukuruzom koji je donesen sa Ozrena.

– Stavila sam domaći žuti kukuruz koji jeslađi od belog, prokuvala sam vodu, sol i ulje, dosta mešala i pura je brzo bila gotova. Uz puru se može jesti kajmak, sir ili kiseli kupus, to zavisi ko je kako navikao – priča Radojka koja je odrasla na puri.

Milenka Dugić zamesila je tradicionalnu pitu listaru koju je naučila od svoje majke.

– Najbitnije je dobro zamesiti brašno, sol i vodu. To se umesi i ostavi da odstoji, zatim se prave loptice i od njih pitu listaru sa oklagijom. Razvaljani tanki list mora okolo tepsije biti ravan, a unutrašnjost se samreža. Bitno je da se testo dobro isuši jer može da stoji i do godinu dana. Kad se dobro isuši, izlomi se u tepsiju ili neku šerpu, prelije se vrelom vodom, poklopi se da to sve upije. U to se doda sir ili kajmak. To je bilo tradicionalno ozrensko jelo koje ovde nazivaju mlinci, a mi kažemo pita listara – objasnila je sa zadvoljstvom Milena Dugić.

Posetioci su imali priliku da uživaju u okusima domaće pure i pite listare, a probali su i gužvaru koju je pripremila Jelica Dimitrijević iz Borova.

– Drago mi je što sam pozvana od strane Zavičajnog udruženja Srba Ozrena i Posavine da predstavim način na koji pripremam gužvru. Članovi su prezentovali i pripremili svoje delicije, a mi iz Borova imamo sasvim drugačiju kuhinju. I jedna i druga je dobra. Gužvare pravimo svi i to je tradicionalni kolač koji poslužujemo i za rođendane i za sahrane. Gužvaru nije teško napraviti, najveći je problem čekanje. Mesim sa mlekom, ne stavljam jaja, stavljam sol, šećer, kvasac i ulje. Kad to umesim i kad nadođe testo, napravim četiri to se kaže rude, stavim ih u tepsiju da stoje u njoj barem dva sata. Zatim nafilujem sa orasima, makom, rogačem ili čokoladom. Gužvaru namažem jajetom i uljem i stavim peći. Najbitnije je da testo odstoji dva pa i više sati jer ako se gužvara brzo napravi neće biti mekana – objasnila je Jelica.

S.M.