SKC Vukovar: Obeležen Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Spread the love

U organizaciji Srpskog kulturnog Centra Vukovar danas je u toj ustanovi obeležen Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. O značaju ovog praznika, predstavnicima društvenog i političkog života govorio je generalni konzul Generalnog konzulata Republike Srbije u Vukovaru Aleksandar Nakić.

– Ovaj praznik slavi se od prošle godine kada je Vlada Republike Srbije i Republike Srpske donela Zakon da se slavi 15. septembra – to je zvaničan proboj Solunskog fronta. To je bila jedna izuzetna bitka gde je pobedu odnela srpska vojska zajedno sa savezničkom i taj dan se slavi kao Dan srpskog jedinstva, slobode i zastave. Bitno je napomenuti da je Srbija u Prvom svetskom ratu dala milion žrtava. Za malu zemlju Srbiju to je jedna izuzetno velika žrtva, to je trećina stanovništva. Pola muške populacije je izginulo u tom ratu – rekao je ovom prilikom generalni konzul Aleksandar Nakić.

Po rečima direktora Srpskog kulturnog centra Vukovar Srđana Sekulića za proslavljenje ovog praznika odlučili su se zbog simbolike koju on nosi u svom nazivu, a to je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. To je jedan od segmenata ideala i nacionalnog identiteta Srba koji žive van svoje otadžbine.

– Ako govorimo o srpskom jedinstvu kao večitom idealu, možda i kao večiom problemu ili jedinstva ili sloge, niz je primera kroz celu istoriju i kulturu koji se pozivaju na jedinstvo, a najbolje je okarakterisano u stihu naše himne “Bože pravde” u kojoj se kaže “Sloga biće poraz vragu”. Ako govorimo o slobodi, još jednom značajnom idealu našeg naroda i tu je niz primera, a jedan od tih primera su lična imena koja dolaze iz konteksta te reči, iz tog ideala, iz te slobode, muško ime Slobodan i žensko ime Sloboda. Ako govorimo o nacionalnoj zastavi, o našem identitetu kako državnom, tako i nacionalnom, od njenog kontinuiteta, kako onog srednjovekovnog tako i ovog novovekovnog, od 19. veka kada je ona i dobila neke obrise koje i danas ima, a pogotovo tu težinu ima među nama Srbima u Hrvatskoj – rekao je Sekulić.

Kada se govori o srpskoj zastavi prvi pomen datira iz 11. veka rekao je ovom prilikom istoričar Veljko Maksić.

– Možda je najznačajniji trenutak 1835. godina kada Srbija dobija prvi moderni Ustav, jedan od najnaprednijih u Evropi koji nikad, nažalost nije zaživeo. U tom Ustavu je zabeležen članak koji se odnosi na srpski grb i srpsku zastavu. Tu imamo zastavu koja je jasno definisana da je prva crvena boja, drugo polje je bele boje dok je treće zelenkasto-plave boje. Ona nije zaživela kao ni sam Ustav, ali već 1838. godine tadašnji srpski knez Miloš od Sultana traži terman kojim dobija boje zastave koje su i danas prisutne, to su: crvena, plava i bela. Od tada srpska zastava sve do 1918. godine ima te nijanse – rekao je istoričar Maksić koji je naveo i da je zastava Srbije dobila današnji izgled 2006. kada je donet novi Ustav Republike Srbije i 2009. godine kada je zakonski regulisano kako će zastava izgledati.

S.M.