U okviru projekta “Žene sa istoka” u Borovu održana radionica “Hleb kroz istoriju”

Spread the love

U biblioteci Srpskog kulturnog društva “Prosvjeta” pododbora Borovo u sredu uveče održana je edukativna radionica “Hleb kroz istoriju”. O istorijatu hleba, koji je prvenstveno simbol života, govorila je Mirjana Oreščanin, profesorka istorije iz Vukovara. Podsetila je da su “na hlebu” nastajale i razvijale se civilizacije, a zbog hleba su vođeni i ratovi.

– Hleb simbolizuje sjedinjenje čoveka s Bogom, duše i tela i predstavlja izvor života, bez obzira na mesto i vreme o kojem govorimo. Prva hlebna peć pronađena je u Jordanu, a datira iz perioda od pre nekih 14 000 godina. Oko peći su pronađena zrna ječma i pšenice pa su arheolozi početke pečenja hleba smestili upravo u taj period. Neki kažu da je to bilo mnogo kasnije, pre nekih šest hiljada godina, kada su stvorene prve civilizacije u Mesopotamiji, ali mi to danas ne možemo sa sigurnošću reći. Važno je da shvatimo koliko je hleb važan i koliki je civilizacijski pomak u istoriji ljudskog društva bio kada su ljudi počeli da gaje prve žitarice i da proizvode prvi hleb – rekla nam je Mirjana Oreščanin.

Učesnice radionice imale su priliku da čuju i druge zanimljivosti vezano za istorijat hleba. U egipatskim piramidama tako su pronađeni zapisi za 50 vrsta hlebova. Stari Egipćani su prvi u istoriji imali profesionalne pekare. Ti hlebovi su bili kvasni, a kvasac se dobijao fermentacijom biljaka kojih nema u našem podneblju. I stari Vučedolci bili su vešti u izradi hleba s pivskim kvascem. To znamo jer su na Vučedolu pronađene hlebne peći i posude za fermentaciju ječma. Pekari su u 16. veku bili među najcenjenijim zanatlijama, a i u davna vremena pojedinci su varali na brašnu, dodajući u hleb pepeo ili mlevenu koru drveta.

Hleb ima važnu ulogu i u tradiciji srpskog naroda jer prati ljudski život od rođenja do smrti.

– Čitav ljudski život se odvija između dva hleba, a ni prvi ni poslednji čovek neće pojesti. Prvi hleb je pogača povojnica, koja se peče u trenutku kada se rodi dete, a poskurica je za ispraćaj pokojnika – navodi Mirjana Oreščanin.

Među obrednim hlebovima ističu se česnica, koja se priprema za Božić i slavski kolač, ukrašen različitim simbolima. Vinova loza simbol je produžetka porodične loze, ptičice dobrih vesti, ali i Svetog Duha, a cveće simbol radosti, sreće, blagostanja i lepote. U teška vremena na slavski kolač se stavljaju i drugi simboli, poput lista hrasta, koji predstavlja snagu i izdržljivost. To su hlebne žrtve za zdravlje, dobrobit i zaštitu porodice.

U drugom delu radionice uz pomoć moderne tehnologije učesnice su imale priliku da mobitelom skeniraju QR kod za “Pivčiće”, posne kiflice koje se mese s pivom. Treći, praktični deo radionice, bio je u znaku valjanja testa i izrade simbola, kojima se ukrašava slavski kolač, a nazvan je “Molitva u testu”.

– Jedno lepo druženje i prilika da nešto novo naučimo, iako smo sve iskusne domaćice – priča Ljubica.

– Svake godine sama pravim ukrase za slavski kolač, tako da mi to nije ništa novo, ali mi je bilo zanimljivo ovo predavanje o istorijatu hleba – dodaje Vesna.

Radionica je održana u okviru projekta “Žene sa istoka”, koji od početka godine provodi Udruženje žena “Negoslavčanke” iz Negoslavaca u saradnji sa Srpskim kulturnim društvom “Prosvjeta” Pododborom Borovo i udruženjima žena “Banovčanke” iz Banovaca, “Zlatne ruke” iz Markušice i “Jelica” iz Vukovara. Projekat, koji je finansijski podržalo Srpsko narodno veće iz Zagreba, sredstvima Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade Republike Hrvatske, započeo je ciklusom radionica ukrašavanja predmeta dekupaž tehnikom. U Negoslavcima, Borovu, Banovcima, Markušici i Vukovaru održan je i ciklus radionica “Na kafi s Milicom Stojadinović – Srpkinjom”. Borovska “Prosvjeta” predstavila se ženama iz okolnih mesta radionicom “Na srpskom dvoru iz ženskog ugla” o srpskim vladarkama iz dinastije Nemanjića. Povodom uskršnjih praznika održan je i ciklus radionica ukrašavanja jaja kviling tehnikom.

Cilj projekta je povezivanje i osnaživanje žena, pripadnica srpske zajednice s istoka Hrvatske, rekla nam je Biljana Pejić, predsednica Udruženja žena “Negoslavčanke” iz Negoslavaca. Najavila je i planirane aktivnosti do kraja projekta, koji će biti proveden u periodu od 1. januara do 30. juna ove godine.

– Ostalo nam je još sedam radionica od ukupno 34. U junu sledi ciklus radionica “Čajanka s Desankom Maksimović”. Završna prezentacija projekta biće održana 19. juna, kao i ekskurzija. Predviđen je odlazak na liturgiju u manastir Uspenja presvete Bogorodice u Dalj planini. Posetićemo i rodnu kuću Milutina Milankovića u Dalju sa stalnom izložbenom postavkom o životu i delu ovog velikana svetske nauke i rodnu kuću književnika Đorđa Ocića u Dalju, gde je postavljena izložba “Daljske mustre”. U restoranu “Mornar” u Vukovaru biće organizovana završna prezentacija projekta, uz prigodno posluženje i druženje – najavila je Pejićeva, koja se s obzirom na veliki interes i odaziv žena nada nastavku ovog projekta.

D.Z.