U okviru projekta “Edukacija za demokratiju” Evropski dom Vukovar i vukovarska Gimnazija ugostili nastavnike iz četiri zemlje Evropske unije

Evropski dom Vukovar i vukovarska Gimnazija, u okviru projekta “Edukacija za demokratiju”, ove sedmice domaćini su nastavnicima i profesorima iz Nemačke, Španije, Poljske i Finske. Tokom susreta razmeniće iskistva u nastavnom procesu kroz koji se učenici pripremaju za evropsko tržište rada i ulogu demokratskih građana.

Po rečima izvršne direktorice Evropskog doma Vukovar Dijane Antunović Lazić ovaj projekat je započeo 2019. godine, a sada je pri kraju. Kako kaže, kroz program Erazmus+ sarađuju na području proučavanja demokratizacije u sistemu obrazovanja u državama Evropske unije.

Sabine Seybold-Leonhard s Pedagoškog instituta za profesionalni razvoj nastavnika iz Nemačke rekla je da su se kroz projekat pokušale usporediti edukacijske prakse različitih zemalja Evropske unije.

– Glavni cilj projekta bio bi da se usporede edukacijske prakse u školama u različitim državama Evropske unije i da se vidi kolika je moć profesora kao pokretačke sile učenika da budu demokratski građani i inače aktivni građani u društvu – kaže Seybold-Leonhard.

Pred ovim stručnjacima su dva osnovna zadatka.

– Prvi zadatak je da posete jedni druge i da intenzivno raspravljaju o tome šta se radi, koji su zadaci i kako se ovaj proces demokratizacije implementira u škole. A drugi zadatak je da se rezultati ovih poseta i ove vrste istraživanja iskoriste da se kreira model koji će se implementirati u škole – rekla je na konferenciji za novinare Seybold-Leonhard.

Profesor engleskog jezika Gimnazije Vukovar Uroš Barjaktarević rekao je da s ostalim nastavnicima trebaju osmisliti na koji način će neke stvari implementirati u vukovarsku Gimnaziju.

– Projekat polazi od pretpostavke da u savremenom svetu postoje brojni izazovi demokratije tako da je proveden u najbolje vreme za to: u vreme koronavirusa, rata u Ukrajini i širenja dezinformacija. Mi smo, kroz ovaj projekat, u različitih nekoliko zemalja videli kako se demokratsko obrazovanje provodi od najranije dobi, od učenika koji imaju 4 godine u Španiji do učenika srednje škole u Finskoj – pojasnio je profesor Barjaktarević.

U Gimnaziji su već počeli sa imlpementiranjem reorganizacije načina na koji funkcioniše Veće učenika, a promena ima i u održavanja nastave.

– Teme koje obrađujemo na nastavi takođe su podložne ovim uticajima. Jedna od postavki je bila da se uče, ne samo stavovi i dobre prakse, već da se učenike potiče i na kritičko razmišljanje i razvijanje određenih stavova. To je nešto što se može uključiti u svim predmetina i na svim nivoima škole – zaključio je profesor Barjaktarević.

S.M.