Episkop Heruvim: Hristovo raspeće predstavlja suštinu života čoveka

Spread the love

Pravoslavni vernici ušli su u Veliku ili Strasnu sedmicu koja u svojoj suštini ima radosnu tugu. U ovoj sedmici vernici se sećaju stradanja, muke i raspeća Gospoda Isusa Hrista na Golgoti.
 
– Za čoveka raspeće predstavlja suštinu njegovoga života, a kroz Krst Gospodnji i raspeće otvara nam se mogućnost da se ubrojimo u red svetih Božjih ugodnika. To nam se daje kao mogućnost Hristovim stradanjem, odnosno naš Gospod Isus Hristos pobedom nad smrću daje nam mogućnost večnoga života. Vaskrsenjem je pobeđena smrt i sam tropar koji je kao kruna Strasne nedelje – “Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt pobedi i onima koji su u grobovima život darova” – time nam se omogućuje da shvatimo smisao Strasne nedelje i puta koji prolazimo u Strasnoj nedelji – objašnjava episkop osječkopoljski i baranjski Heruvim.
 
Na Veliki četvrtak uspostavljena je sveta tajna Evharistije, pripremaju se čestice za bolne i čita se 12 svetih jevanđelja o stradanju Hristovom. Veliki petak počinje Carskim časovima koji govore o Hristovom putu ka Golgoti, a kroz večernje i jutarnje bogosluženje te Plač majke Božje vernici prodiru u tajnu Hristovog raspeća. Na Veliku subotu se već ulazi u tajnu vaskrsenja, na šta upućuje i bogoslužbena ikonografija kada sveštenici ljubičaste odežde menjanju belima čime se najavljuje Hristovo vaskrsenje.
 
– Strasna nedelja nas upućuje da izgrađujemo pokajni molitveni lik, da se vaspitavamo u tom duhu i da nam to bude mera ka Hristu. Kroz tajnu Vaskrsenja i svete događaje, Crkva nas uči da je Gospod Bog i Spasitelj naš Isus Hristos isključivo vaskrsao radi spasenja ljudskoga roda, da bi čoveku bilo omogućeno da bude spašen i bude uvršten u red svetih Božjih ugodnika, dakle otvara mu se put svetiteljstva, a to je i put našega spasenja. – poručuje vladika Heruvim.

S.V.