Do 27. oktobra u SKC Vukovar otvorena izložba “Hleb naš nasušni”
Sinoć je u Srpskom kulturnom centru u Vukovaru, u sklopu programa “SKC sredom”, otvorena izložba “Hleb naš nasušni”. Autorke izložbe su Svetlana Antić i Maja Alić.
Kao dobar poznavalac istorije i kulture srpskog naroda autorka Svetlana Antić ističe da hleb prati naše živote od rođenja do smrti.
– Naš narod ima čitav niz obrednih hlebova. Svaki taj hleb ima svoj običaj, svoju namenu i način na koji se priprema. Iz tih razloga sam poželela da napravim jednu ovakvu izložbu i imala sam veliku podršku bibliotekarke Maje Alić, tehničara Aleksandra i Nemanje i direktora SKC-a Srđana Sekulića. Budući da je ta ideja naišla na plodno tlo, krenuli smo u realizaciju – priča Svetlana.
Osim o vrstama obrednih hlebova, autorka je posetioce izložbe upoznala sa istorijatom hleba. Pričala je o tome kako je nastao hleb i kako se pripremao od praistorije pa do danas.
Posebno je istakla srpski vojnički hleb iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata tain, napravljen od specifične mešavine raženog i belog brašna, koja je mogla da traje dugo.
Prema rečima autorke izložbe tain ne predstavlja samo hleb već i amajliju koja je štitila srpskog vojnika i davala mu snagu da se vrati u otadžbinu i nastavi život.
Izložba je vremeplov kroz istoriju, od praistorije, preko starog i srednjeg veka do današnjih dana i u svakom od tih istorijskih perioda predstavljeni su hlebovi koji su se u to vreme pravili. Posetioci su imali priliku da vide i razne predmete uz pomoć kojih su domaćice pripremale hleb, od kamenja i žrvnjeva kojima su mlele žitarice preko raznih činija u kojima se hleb mesio do lopara na koji se hleb stavljao i ubacivao u krušne peći.
Za česnicu i slavski kolač autorka kaže da su posebni jer ne predstavljaju samo hleb.
– Slavski kolač domaćica mesi u ranu zoru sa osveštenom vodicom i pomoli se pre izrade tog hleba. Na hleb stavlja ukrase. Svaki od njih ima svoju simboliku i namenu. Cvet da deca budu lepa, knjigu da dobro uče, a brojanicu da budu dobri vernici.Obavezna je poskurica jer ona označava pripadnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Koljivo kod slave u svom zrnu predstavlja žrtvu još iz paganskih vremena. Sve su to obredni predmeti koji su obavezni prilikom slave. Česnica nije običan kolač već nešto bez čega ne može da se obeleži slava. Tu se podrazumevaju još i sveća i ikona sveca kojeg proslavljate. Imamo dve vrste česnica za Božić, jedna je slana poput pogače, a druga je slatka što je običaj iz Bačke i Srema – navodi Antićeva.
Među posetiocima izložbe bila je i Jelica Grujić iz Vukovara.
– Obradovala sam se kad sam čula za ovu izložbu. Važno je da se s ovim običajima upoznaju i mlađi i da te običaje prenesu na svoje potomke – kaže Jelica.
Izložba će u Srpskom kulturnom centru Vukovar biti otvorena do 27. oktobra, svakog radnog dana u vremenu od 8 do 14 časova.
S.Mijatović
