Udruženje “Protiv zaborava” održalo sastanak u Borovu

Udruženje “Protiv zaborava” sa sedištem u Zagrebu koje okuplja porodice nestalih u ratu 90-tih godina, uglavnom srpske nacionalnosti, održalo je u petak sastanak u Borovu s ciljem razmene informacija sa svojim članovima na istoku Hrvatske. Reč je o redovnom sastanku ovog udruženja koji se svake godine održava 30.avgusta, na Međunarodni dan nestalih osoba. Prema rečima predsednice Udruženja Marice Šeatović, od prošle godine, kada je ovakav sastanak održan u Dalju, identifikovano je samo šest osoba, žrtava stradalih u “Oluji” 1995.godine.

“Za mene je ovo humanitarno pitanje, a politika je glavna prepreka zbog koje nema saradnje između Hrvatske i Srbije. I jedna i druga strana treba da popuste kako bi porodice nestalih, bez obzira da li su Srbi ili Hrvati, došle do posmrtnih ostataka članova svojih porodica, da imaju gde otići na grob , da zapale sveću i polože cveće”, kaže Marica Šeatović. Poručila je vlastima Hrvatske i Srbije da se “urazume i počnu konkretno raditi” na pronalasku posmrtnih ostataka nestalih te da ne manipulišu brojkama.

Marica Šeatović je, podsećamo, takođe ratna stradalnica. Njen suprug Mihajlo ubijen je u Novskoj, gotovo na kućnom pragu, a počinioci nikada nisu kažnjeni. U sudskom procesu koji je Marica Šeatović izgubila, sutkinja je hrvatske vojnike koji su 21.novembra 1991. godine Mihajla i još troje srpskih civila, prvo mučili, a na kraju i ubili, pravdala time što su bili revoltirani slikama pada Vukovara. Osim što počinioci nisu kažnjeni, Marica Šeatović je na kraju morala da plati i sudske troškove.

“Nije mi žao što sam od svoje penzije koja je tada bila 1600 kuna, godinu i po dana plaćala po 500 kuna, jer sam saznala celu istinu koju su sami počinioci iznosili tokom sudskog postupka. Od njih šestorice dvojica nisu više bili među živima pa su preostali sav teret krivice prebacili na njih”, kaže Marica.

Miloš Kolundžija iz Borova već 24 godina traži brata koji je nestao u avgustu 1995.godine u dobi od 45 godina.

“Moj brat je nestao u Crnom Potoku, opština Vrginmost i vodi se kao nestala osoba. Nešto posmrtnih ostataka je pronađeno, ali to nije bilo dovoljno za DNK analizu. Otac nam je još živ i njegova je želja da za života sahrani posmrtne ostatke svog sina. Meni se, ipak, nakon toliko godina čini, da od pronalaska neće biti ništa”, kaže Miloš Kolundžija.

Na problem manipulacije brojem žrtava upozorila je saborska zastupnica SDSS-a i članica ovog Udruženja Dragana Jeckov.

“Svesni smo činjenice da se i dalje manipuliše brojakama, ali smo isto tako svesni toga da se samo razmenom podataka između Republike Hrvatske i Republike Srbije taj broj može smanjiti, a porodice konačno naći svoj smiraj pronalaskom posmrtnih ostataka svojih najmilijih. Ovo Udruženje je dokaz da postoje i civilne žrtve rata srpske nacionalnosti i da postoje zločini koji još nisu otkriveni i o kojima se ne govori. Očekujem bolju saradnju Hrvatske i Srbije po pitanju nestalih i verujem da će onda biti i napretka u pronalaženju njihovih posmrtnih ostataka”, poručila je Jeckov.

D.Z. i D.B.