SKC sredom: Izložba i predavanje o kaligrafiji

Povodom Svetskog dana maternjeg jezika koji se obeležava 21.februara, Srpski kulturni centar Vukovar započeo je novi ciklus programa “SKC sredom”. U prostoru ove ustanove juče je otvorena izložba kaligrafskih radova učenika koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku i pismu nastalih letos na radionici kaligrafije u manastiru Uspenja presvete Bogorodice u Dalj planini, a predavanje o kaligrafiji održala je profesorka Snežana Šević koja se poslednje tri godine takođe bavi kaligrafskim pisanjem.

Kaligrafija kao umetnost lepog pisanja ima tradiciju dugu 40 vekova u Kini gde se zadržala do danas. Sama reč nastala je od grčkih reči kalos i grafos što znači lepo pisanje. Kaligrafija je bila raširena po čitavom svetu, sve do pojave štamparske mašine, a duboke korene ima i u srpskom narodu.

“U čitavom srednjem veku se uporedo s razvojem srpske književnosti razvijala i kaligrafija. Imamo određene tipove i nazive kaligrafije s obzirom na osobe koje su pisale određene povelje, dokumente, a bilo je i uticaja grčke i ruske kaligrafije kako bi se postiglo savršenstvo i harmonija”, priča profesorka Snežana Šević i dodaje da su kaligrafskim slovima napisani neki od najznačajnih dokumenata i knjiga iz srpske istorije.

“Jedno od najznačajnih je Miroslavljevo jevanđelje, zatim Povelja Kulina bana, Dušanov zakonik, žitija svetaca, veoma mnogo knjiga u kojima se govori o srpskim vladarima i svecima, a koje se i dan danas čuvaju u Hilandaru. Mnoga dokumenta tako govore o kontinuitetu i prisustvu srpskog naroda na ovim prostorima, kao čuvara jezika i kulture”, ističe prof.Šević.

Profesorka Šević je podsetila na Vukovarca Zaharija Stefanovića Orfelina koji je bio talentovan u brojnim oblastima, a između ostalog, bavio se i kaligrafijom.

“Nema područja kojim se Orfelin nije bavio, ali uglavnom su vezana za kulturu, pisanje, kaligrafiju. Značajan je po tome što je izdao pesmu “Plač Serbije” kao prvo štampano autorsko delo, pokrenuo je Slavenoserbski magazin, a poznat je i po tome što je uradio prvi udžbenik za kaligrafiju u vidu priručnika s uputstvima kako i kojim sredstvima treba pisati, koji oblik slova koristiti na određenom papiru i kojom veličinom slova pisati određeni tip pisma”, kaže prof.Šević.

Prema njenima rečima, uprkos modernim tehnologijama, interes za kaligrafiju se danas polako vraća jer kod čoveka postoji potreba za kreativnošću. Danas postoje radionice kaligrafije u Novom Sadu i Beogradu u kojima polaznike poučavaju vrsni majstori lepog kaligrafskog pisanja.

D.B.