Međunarodna konferencija o akvakulturi: Potrošnja ribe u Hrvatskoj svega 8 do 10 kg po stanovniku

Hrvatska privredna komora u saradnji sa Agronomskim fakultetom u Zagrebu i Hrvatskom poljoprivredno-šumarskom savetodavnom službom organizovao je 13. Međunarodnu konferenciju o akvakulturi koje se održava 29. i 30. novembra u hotelu Lav u Vukovaru.

“Smisao i cilj konferencije je evidentiranje i detektovanje problema u ovoj oblasti te u saradnji sa naučnim institucijama i državnom upravom pokušati iznaći rešenja nužna za uspešan razvoj akvakulture”, rekao je uoči otvaranja konferencije predsednik organizacionog odbora Milan Božić.

Izneo je i podatak kako je potrošnja ribe u Hrvatskoj na godišnjem nivou po glavi stanovnika svega 8 do 10 kilograma, dok prosek za Evropsku uniju iznosi 25 kilograma po stanovniku.

Hrvatska trenutno proizvodi oko 17 hiljada tona ribe, a prema nacionalnom strateškom planu akvakulture do 2022. godine ta brojka trebala bi da dostigne 24 hiljade tona.

Naučnik i preduzetnik Želimir Filić smatra da se to može postići jedino povećanim obimom proizvodnje u akvakulturi.

“Ribolov se, zbog krivolova svetskih mora pa i našeg, sve više ograničava i nacionalne ribarske flote dobijaju svake godine sve niže kvote. Postavlja se pitanje gde je izlaz? Izlaz je u akvakulturi. Stvoreno je niz povoljnosti koje mi naprosto moramo iskoristiti, ali to zahteva organizaciju ne samo zakonodavnu nego i profesionalnu na nivou proizvođača”, rekao je Filić.

Ispred Ministarstva poljoprivrede 13. Međunarodnoj konferenciji o akvakulturi prisustvovao je pomoćnik ministra Ante Mišura. On je rekao kako je država prepoznala važnost akvakulture te je ove godine donesen novi zakon koji posebno reguliše akvakulturu i kojim je ona proglašena strateškom granom privrede. Zakonom su umenjene i pojednostavljene administrativne obaveze kako bi se što lakše moglo pristupiti evropskim fondovima. Osigurano je i da ribnjaci dobiju zakup na 50 godina kako bi mogli imati sigurnu proizvodnju. Za akvakulturu su osigurana značajna sredstva.

“Do sada je bilo već nekoliko konkursa i ugovoreno je preko 211 miliona kuna za investicije u akvakulturi. Trenutno imamo treći konkurs vredan preko 100 miliona kuna, te se nadamo da će te investicije osigurati povećanje proizvodnje u sledećih nekoliko godina. Smatram da akvakultura ima svetlu budućnost”, dodao je Mišura.

S.Velebit