Borovo ugostilo učesnike 63.Međunarodne dunavske regate

Na svom putovanju Dunavom dugom 75 dana i 2516 kilometara, učesnici 63.Međunarodne dunavske regate (Tour International Danubien – TID) koja je 23. juna krenula iz nemačkog grada Ingolštata prema Crnom moru, svoje kanue i kajake zaustavili su i u Borovu. Reč je o najvećoj, najdužoj i najstarijoj rečnoj regati na svetu koja prolazi kroz deset zemalja, od Nemačke, preko Austrije, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Srbije, Bugarske, Rumunije, Moldavije i Ukrajine.

“Borovo je po prvi put bilo domaćin učesnicima ove regate koji su se u našem mestu odmorili, osvežili i nastavili svoj put prema Crnom moru”, kaže Desa Jankov, predsednica Udruženja “Plavi Dunav” koje je u saradnji sa Opštinom Borovo za stotinjak gostiju pripremilo besplatan obrok i mesto za prenoćište. Među njima je bio i Dan Pajić iz Rumunije.

“Mi smo svi jedan tim, danju veslamo, a uveče se družimo iako govorimo nemački, rumunski, srpski, engleski”, kaže Dan. Učesnika regate bilo je i iz Hrvatske i Srbije.

“Krenuli smo iz Apatina, a prvo mesto gde smo se zaustavili bio je Aljmaš, a zatim Borovo gde smo prvi put. Tradicionalno nastavljamo prema Bačkoj Palanci, a naš lični ovogodišnji spust završavamo u Novom Sadu. Namera nam je da se uputimo i do Crnog mora tako što ćemo u Bugarskoj u Vidinu 12 dana veslati do Svetog Đorđa i nadamo se videti Crno more”, kaže Borislav Burić iz Novog Sada kojem je ovo 11-to putovanje.

“Prošli smo u toj našoj ljubavi prema sportu, Dunavu, rekreaciji i druženju ceo put kroz Austriju, dobar deo kroz Mađarsku i nekoliko puta ovaj deo od Apatina, Novog Sada i Slankamena do Beograda. To je ono što si možemo priuštiti jer komunikacija u smislu veslanja i povratka naših čamaca i nas samih nije tako jednostavna i to nas ograničava da ne idemo jako daleko, treba se vratiti”, objašnjava Burić i dodaje da je Dunav najlepši od Apatina do Slankamena jer ima bezbrojne ade i lepe plaže.

Dok su organizatori žalili što je jaka kiša s grmljavinom pokvarila čitav ugođaj kao i kulturno-umetnički program koji su za goste pripremili, učesnicima regate su vremenske neprilike sasvim normalne.

“Ovo su svakodnevni doživljaji, kiša, vetar pa sunce…Na to smo se pripremili, komfor je stavljen u stranu. Spavamo u šatorima, to je jedan nomadski način, svaki dan sastavljamo i rastavljamo svoju “kuću” i tako danima”, kaže Burić. Regati se priključilo i nekoliko mladića iz Aljmaša.

“Nas šestorica idemo kanuom prema Bačkoj Palanci. Prošle godine smo se takođe uključili, ali smo se izvrnuli pa je bilo malo i šaljivo. Nadamo se da se to neće dogoditi ove godine i da će sve proći u redu. Ako bude loše vreme postoji mogućnost i da ranije izađemo. Biti u prirodi, u dobrom društvu zaista je dobar osećaj”, kaže Mario Palinkaš. Dunav zna biti i surov u šta se uverio i Jovica Borojević iz Borova naselja koji je veslao od Aljmaša do Borova.

“Nas trojicu je uhvatilo nevreme na pola Dunava, grmilo je i sevalo, talasi su bili visoki oko metar, nismo mogli gledati, borili smo se vetrom, ali sve je dobro završilo. Nažalost neću nastaviti put jer sam dobio samo jedan slobodan dan s posla. Možda sledeće godine”, kaže Jovica.

Nakon Borova, učesnici regate su put nastavili prema Bačkoj Palanci, a zatim do Novog Sada, Slankamena, Beograda, Smedereva i dalje, prema Crnom moru.