Sedam nežnih ruku uticalo na tok istorije na zasedanju Narodne skupštine u Novom Sadu

Пет Суботичанки међу женама које су први пут у Европи добиле право гласа. Седам нежних руку утицало на ток историје. Док су Клара Цеткин и Роза Луксембург само сањале, наше жене утрле пут еманципацiji.

ДОШЛО је време да Срби, Буњевци и остали Словени у Бачкој, Банату и Барањи одлуче слободно, по својој вољи, у којој држави желе да живе. Тога ради, састаће се у Новом Саду, 25. новембра 1918. у 11 часова Народна Скупштина…”

Cрпски и буњевачки живаљ северно од Саве и Дунава да учествује у великом догађају, који ће, како се касније показало, преусмерити ток историје на овим просторима. Изабрали су пречани 757 својих представника, а раме уз раме са Јашом Томићем, свештеником Блашком Рајићем и другим посланицима, о судбини свог народа одлучивало је и седам угледних дама. Први пут, не само у нашој, него и у европској историји, жене су добиле право гласа и имале могућност да мишљење укрсте са народним трибунима, и то у време када су Клара Цеткин, Роза Луксембург и друге Европљанке, борци за права жена, о томе могле само да сањају.

Јаче него ико, Милица Томић, Мара Малагурски, Мара Јовановић, Катица Рајчић, Олга Станковић, Анастазија Манојловић и Манда Сударевић утрле су пут еманципацији “слабијег” пола и очитале лекцију тадашњој европској јавности.