O Gavrilu Principu – heroju i legendarnom graditelju srpske istorije

PODSTAKNUT boravkom u Beogradu i Sarajevu 1957. godine, tada 21-godišnji Žorž Perek (1936-1982), kojeg danas svrstavaju među francuske klasike 20. veka, ispisao je neobičan roman “Sarajevski atentat”, kojeg izdavači nisu hteli da objave. Srećom, sačuvana su dva daktilografska rukopisa, od kojih je jedan autor darivao svom prijatelju, srpskom slikaru (i kasnije akademiku) Mladenu Srbinoviću. Punih šest decenija posle nastanka, roman se tek nedavno pojavio pred čitaocima, u izdanju kuće Clio, u prevodu Jelene Novaković. ….Evo kako teče priča u neobičnom romanu Sarajevski atentat.

Glavni junak i pripovedač, Francuz, dolazi u Beograd i Sarajevo, gde živi njegov prijatelj Branko, koji za ljubavnicu ima lepu Milu. Mladi Francuz se zaljubljuje u Milu, udvara joj se i uspeva da je osvoji. I dalje, međutim, ljubomoran na njenog ljubavnika, on kuje plan po kojem bi Brankova supruga pucala iz pištolja na muža, i to baš 28. juna, na dan kada je 1914. izvršen atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. U ovu priču Perek upliće pripovest o Sarajevskom atentatu, koji je, kako smatra, pogrešno tumačen, pa želi da otkrije njegov pravi smisao.

 Počećemo od činjenica, otkrićemo istinu, gorku istinu – piše Perek. – Pokazaćemo slabosti sudskog procesa, mnogobrojne nedostatke, optužbe i odbrane, bezbrojne laži, prerušavanja, sitničava licemerstva, sve ono što je neki tobožnji sud brižljivo ostavljao u senci, nastojeći više da opravda gnusni rat koji je objavila Austrougarska, uz unapred smišljenu podršku Nemačke, nego da osvetli činjenice koje su mu bile poverene. Sudski Proces skarabudžen, pristrasan, sa unapred određenim ishodom. Nekada advokati nisu toliko ličili na tužioce, nikada sudije nisu bile do te mere dželati. Sve je bilo namešteno: saslušanje, iskazi, svedočenja, optužbe, odbrane…