Iz Dnevnika Diane Budisavljević o spašavanju dece iz “logora smrti”
Tokom Akcije Diane Budisavljević (tako se zvao poduhvat), vodila se detaljna kartoteka sa svim dostupnim podacima o deci koja su izvedena iz logora.
U noći između 21. i 22. aprila 1945. godine, preživeli zatvorenici Jasenovca, najužasnijeg logora smrti koji je postojao tokom Drugog svetskog rata, odlučili su se na proboj jer je bilo jasno da ih čeka nož ili metak. Od preko hiljadu učesnika proboja, preživelo je nešto više od stotinu. Danas ni njih ni one koji su imali manje sreće od njih, te skončali na stravičan način, ne može zapasti stubac u medijima, a da ne budu iskorišteni za nečiji interes.
Pre više od dvadeset godina, listala sam jednu knjigu o spomenicima NOB-a u SFRJ i u poglavlju o Jasenovcu bio je izvod iz dnevnika jedne žene koja se zvala Diana Budisavljević. Jeza me prolazila od onog što sam čitala, jeza me i dan-danas prolazi, kosa mi se na glavi diže od opisa dece nabacane kao vreće u vagonu za stoku koja nemaju više snage ni da dišu, gušeći se u blatu i parazitima. Od tada sam čitala sve što mi je došlo pod ruku, ne bih li saznala nešto o ženi koja je takvu decu čupala iz ruku krvnika jer je znala da, ako odustane, njima spasa nema. Čupala je i nepovratno bolesnu djecu, da bar mogu umreti okružena pažnjom, a ne muvama i smradom. I umirala su joj na rukama. Nikad mi nije bilo jasno kako ljudi ne znaju ko je ona, kako sami Srbi nemaju pojma ko je ta žena koja je omogućila da se ne zatru Kozara i Kordun, te mnoge porodice iz drugih krajeva.
Više u emisiji o životnom , herojskom poduhvatu Diane Budisavljević…
