O sevdalinkama

Севдалинка или Љубопевка или Љубопјевка је љубавна песма тугаљивог и чежњивог угођаја, са снажним источњачким музичким мотивима. Под севдалинком се често мисли на традиционалне босанске песме које су се у време настанка преносиле искључиво усменим путем.
Реч севдалинка је настала од турске речи sevda што значи љубав, док су значења сродне речи севдах — миловање, љубавна чежња, страст, занос, ватрена жеља, дубоко нагнуће, жарка склоност; љубавна патња, уздисање.
Такође, „Дерт” или „севдах”је осећање својствено свим балканским народима и коренима је везано за поезију и уметност Истока. Овај израз означава психолошко стање: „Данас јесмо, сутра ко зна где смо!”. Ово осећање српска музика изражава избегавајући оријенталне лествице, а замењује их трилерима и осталим украсима достојним француске барокне музике.

Омер Побрић даје сљедећу дефиницију севдалинке: »Севдалинка је босанска, градска љубавна пјесма, при чему ријеч „босанска“ географски одређује аутохтност севдалинке, реч „градска“ урбаност, а реч „љубавна“ садржајну тематику.«
Севдалинка је првенствено градска босанска народна песма, мада је популарна, писана, компонована и певана широм југоисточне Европе, посебно у Србији и Црној Гори. Њени коријени сежу до времена османске владавине на Балканском полуотоку, с тим да су првобитни аутори многих севдалинки углавном непознати, те се стога може говорити о севдалинци као народној песми.