D. D pošt sl. na početku emisije “Lađa sećanja”. I danas ćemo se voditi onom latinskom izrekom “istorija je učiteljica života ili istoria est magistra vitae kako bi i danas nešto naučili iz istinitih priča —— došli do specifičnih primera iz istorije i naučili nešto više o temama – postoji li humanosti u ratu , mogu li zaraćene strane- sami vojnici odlučiti da se bar na Božić odloži oružje i razmišlja o pomirenju i miru …. Odgovor je- naravno da. –

S dobrim razlogom Prvi svetski rat pamti se kao jedan od najgorih ratova u ljudskoj istoriji. Milioni vojnika i civila poginuli su u sukobima koji su odredili sudbinu 20. veka.

Ipak, jedne večeri vojske Francuske i Britanije, s jedne, i Nemačke, s druge strane – spustile su nakratko svoje oružje kako bi zajedno proslavile Božić.
———-To je istorijska , a postoji današnja božićna priča- zabeležena u mestima Moravice, Gomirje i Ljubošina u opštini Vrbovsko u Hrvatskoj koju donosi Jutarnji list govori kako Srbi i Hrvati žive u slozi i miru , poštuju jedni druge, rata nije bilo jer niko nije hteo da ratuje, slave 2 Božića i na svakom koraku vidljiva je saradnja i ekonomski napredak….

BUDI HUMAN KAO ŠTO JE BILA SRPSKA VOJSKA: Ovakav slučaj se nikada u istoriji NIJE DOGODIO ali jeste u Srbiji

U holu zgrade međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi stoji tabla sa natpisom „Budi human kao što je bila humana Srbija 1885.
“ Ovo je znak sećanja na događaj koji predstavlja presedan u istoriji ratovanja, a koji se zbio u Srbiji krajem XIX veka i do današnjih dana se nigde nije ponovio.

Ova neobična priča počela je širenjem Bugarske na Balkanu poslednjih decenija pred ulazak u 20. vek. Ovo je bilo direktno kršenje odluka Berlinskog kongresa i za tadašnju kraljevinu Srbiji predstavljalo direktnu opasnost i provokaciju.Posle neuspele diplomatske aktivnosti kralj Milan je Bugarskoj objavio rat.

Srbija je u to vreme već imala uređene bolnice, a već je osnovan i Crveni krst. Bugarska, sa druge strane, nije imala vojne sanitete. Zbog ovoga, bugarske ranjenike nije imao ko da odnese sa bojišta ni da im pruži medicinsku negu.

Međunarodni Crveni krst prikupio je pomoć iz svih krajeva Evrope koja je trebalo da se dopremi ovoj državi.Ironično, jedini put do Bugarske vodio je preko Srbije. I tada se dogodilo nešto što svet nikada nije video – vojna komanda Srbije prekinula je rat na jedan dan, otvorila liniju fronta i propustila medicinski transport preko svoje teritorije.

Srbija je učinila i više: transportu međunarodnog Crvenog krsta dodala je lekove, ćebad i krevete iz svojih zaliha i bugarskim vojnicima predala sve što je neophodno za otvaranje jedne bolnice.

Sličan događaj ni pre ni posle 1885. godine nigde nije zabeležen – Srbija je pomogla državi sa kojom je u tom trenutku bila u ratnom stanju! U znak sećanja na ovo nesebično delo, Međunarodni Crveni krst je Srbiji dodelio posebno priznanje za humanost, a ploča sa natpisom „Budi human kao što je bila humana Srbija“ i danas stoji u zgradi ove institucije u Ženevi.