Narodni orkestar Radio televizije Srbije i naše muzičko blago
3 min read
Autorska kompozicija Ljubise Pavkovica, u originalu titlovana kao “Zoricino kolo”. Kasnije, zbog specificnosti same melodije i stila kojim je odsvirana, kompozicija dobija svoj “nadimak” koji je postao i opsteprihvacen a “Medeno kolo” postaje jedno od najlepsih kola ikada komponovanih na našim prostorima.kažu miluje dušu….
-Od 2009. godine, 19 članova Narodnog orkestra RTS predvodi harmonikaš Vlada Panović. Članovi su uvek bili vrhunski solisti i orkestarski muzičari, a orkestar je godinama učestvovao na festivalima narodne muzike u Srbiji kao i čuvenim emisijama Radio Beograda: “Selo veselo”, “Dragovanje”, “Karavan”…—- Orkestar je osnovan 1934. godine, ali je godinu kasnije počeo praktično da radi – kaže za “Novosti” Mirjana Drobac, etnomuzikolog muzičke produkcije RTS i autor koncerta. – Istoriju najstarijeg narodnog orkestra u regionu, obeležile su mnogobrojne pesme, ali jedina koja je uvek bila na repertoaru je numera “Svilen konac”. Zato smo koncert tako i nazvali, iako ćemo muzikom, pesmom i pričom, obuhvatiti ceo istorijat Narodnog orkestra.
OD osnivanja do danas, orkestar uglavnom baštini narodnu muziku nastalu u gradskim sredinama, ali to, kako ukazuje etnomuzikolog MIRJANA DROBAC, nisu starogradske pesme i romanse. Osim toga, orkestar neguje i komponovanu muziku utemeljenu na kvalitetnom nasleđu.
– Narodni orkestar RTS je bio i najveći branik srpske tradicije i u trenucima kada je naša narodna muzika najviše bila izložena stranim uticajima koje smo, nažalost, usvajali kao svoje iako nisu imali nikakvu umetničku vrednost. To i jeste naša obaveza. Zašto bismo se veselili uz tuđe melodije i nekvalitetne pesme kada imamo naše muzičko blago – priča Mirjana Drobac.
—– STANIŠA STOŠIĆ OTVORI MI BELO LENČE
Ljubiša Pavković—— Još od prvih dana orkestra, od vremena Carevca, kriterijumi za “ulazak” u Narodni orkestar bili su izuzetno visoki – priča Pavković. – Tako je bilo i sa pevačima koje je orkestar pratio. Da bi otpevao jednu srpsku narodnu pesmu tokom radio-programa, koji se do sredine pedesetih emitovao isključivo uživo, pevač je sa korepetitorom morao da vežba barem dva meseca. Potom je dobijao priliku da napravi probni snimak i samo ako je vrhunski, onda može da otpeva jednu ili dve pesme uživo na Radio Beogradu.
U CAREVČEVO vreme, visoko podignuta lestvica za sviranje i pevanje srpskih narodnih pesama, po rečima našeg sagovornika, omogućila je da stasa generacija vrhunskih svirača, ali i pevača poput Vula Jevtića, Anđelije Milić, Radmile Dimić, Danice Obrenić…
KSENIJA CICVARIĆ —– MILICA JEDNA U MAJKE ——
Kada je 1963, Carevčeva violina utihnula, nasledio ga je Miodrag Rade Jašarević.