16. February 2025.

RADIO BOROVO 100.7 FM

Prijatelj u svakoj kući

Iz života Mike Alasa-Mihaila Petrovića,dr.matematičkih nauka,pronalazača,akademika,putopisca i majstora ribarenja…

Mатематичар, проналазач, професор универзитета, академик, путописац и мајстор рибарења – сви ови епитети везани су за личност Михаила Петровића Аласа, јединог математичара међу стотину најзнаменитијих Срба, од чије се смрти у суботу навршава 70 година.

Мика Алас, како је већина ословљавала и познавала овог славног Београђанина, рођен је 6. маја 1868. на Савској падини, недалеко од Конака кнегиње Љубице, као прво од петоро деце оца Никодима, професора богословије, и мајке Милице.

Био је оснивач Београдске математичке школе, а својим радовима трасирао је пут кибернетици. Као студент генерације на Сорбони, два пута је био на пријему код председника Фр­ан­цу­ске репуб­ли­ке, 1893. и 1894.

Временом је израстао у једног од највећих светских стручњака за диференцијалне једначине, а утемељио је и неколико научних дисциплина. Био је професор Београдског универзитета и члан Српске краљевске академије, као и академија наука у Прагу, Букурешту, Варшави… Објавио је 14 монографија, око 260 стручно-научних расправа, велики број уџбеника и путописа са својих поморских путовања. Патентирао је пет проналазака, а дугачак је списак награда и признања које је добио.

Био је ментор ауторима свих докторских дисертација из области математике, које су одбрањене на Београдском универзитету од 1912. до Другог светског рата.

Учесник је Балканских и Првог светског рата, а као резервни официр, у 73. години, 1941. добио је ратни распоред у Сарајеву. После капитулације Југославије, спроведен је у логор за ратне заробљенике у Нирнбергу. Изашао је после три месеца захваљујући интервенцији пријатеља, принца Ђорђа Карађорђевића, који се за њега заложио код своје тетке Јелене, краљице Италије. Бавио се криптографијом и његове шифре дуго су коришћене у војсци, све до Другог светског рата.

Професор Михаило Петровић је преминуо 8. јуна 1943. у свом дому на Косанчићевом венцу, где се данас налази његова биста. Београдски аласи са Дунава и Саве на рукама су 9. јуна, у окупираном Београду, од Косанчићевог венца до Саборне цркве пренели ковчег са посмртним остацима „свог мајстора” Мике Аласа. У поворци су били ђаци, студенти, шегрти, радници, академски професори, чланови свирачког друштва „Суз”, кога је основао 1896. године. Уз звуке виолине, инструмента који је Мика Алас свирао још од детињства, од великана су се говорима опростили епископ Венијамин, Милутин Миланковић и Никола Поповић. Сахрањен је на Новом гробљу. Његово име носе Девета београдска гимназија и основна школа на Дорћолу.

Radio Borovo | Newsphere by AF themes.