Zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov: Penzioneri su siromašni, 95 hiljada prima penziju manju od 500 kuna

Razmatrajući izveštaj o radu Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje za 2016.godinu, saborski klubovi su još jednom upozorili na siromaštvo i težak položaj penzionera u Hrvatskoj. Saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov je upozorila na nepovoljan odnos korisnika penzija i osiguranika koji je dugoročno neodrživ podsetivši da je u 2016. godini u Zavodu bilo evidentirano milion i 223 hiljade 375 korisnika i 1 440 188 osiguranika, tako da je omer 1:1,17, dok je 2015. godine bio 1:1,15. Takođe je podsetila na podatak da su ukupni prihodi  Zavoda iznosili su 38 milijardi i 710 miliona kuna, a rashodi za penzije iznosili su 36 milijardi i 805 miliona kuna.

“Prosečna penzija u 2016. godine  iznosila je 2.255,06 kuna, a udeo te penzije u  prosečnoj neto plati iznosio je 38,63% što pokazuje da su penzioneri Hrvatske u najtežem položaju od svih europskih zemalja odnosno na samom dnu, a iza nas su Rumunija i Turska. Stvarna vrednost naših penzija u proseku je 297 eura, odnosno 38,22% prosečne neto plate i najniža je u regiji. U Sloveniji iznosi 58,44 odsto (613 eura), u Crnoj Gori 57,8 odsto, u Srbiji 47 odsto, u Makedoniji 60 odsto, u Federaciji Bosne i Hercegovine 43,8 odsto”, kazala je Jeckov i dodala da su penzije u Hrvatskoj od 1999. godine zaostale za rastom plata čak 13,84 odsto, a samo u ovoj godini 2,55 odsto što je najveći godišnji zaostatak u proteklih 18 godina.

Jeckov je istakla da je Hrvatska sa 85 penzionera na 100 zaposlenih evropski rekorder po broju penzionera što je, kako je navela, dovelo do toga da je prva penzija koju ljudi dobiju nakon što odrade puni radni staž, samo 40 odsto njihove zadnje plate. Saborska zastupnica SDSS-a je upozorila na problem siromaštva zbog niskih penzija i velikih životnih troškova.

“Penzioneri su stup ovog društva, koje su izgradili i stvorili svojim radom, te ne mogu biti teret društva. Od tako malih penzija ne može se živeti, a najveći broj penzija je zapravo manji od proseka pa su te penzije u znatnoj meri već spuštene na nivo socijalne pomoći zbog čega se čini kao da penzioneri nisu radili i stvorili vrednosti i uplaćivali za sigurniju starost”, kazala je Jeckov i dodala da je potrebno izmeniti formulu za usklađivanje penzija sa rastom plata i potrošačkih cena što je jedini način da se zaustavi osiromašenje već osiromašenih i egzistencionalno ugroženih penzionera. O tome koliko su penzioneri zaista siromašni, Jeckov je ilustrovala podacima po kojima je penziju manju od 500 kn dobilo 94.645 penzionera, 88.609 penzionera prima penziju između 500 i 1000 kuna, 137.053 ima penziju od 1000 do 1500 kuna, 227.255 ima 1500 do 2000 kn, a 320.647 ima od 2000 do 3000 kn.

Saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov je u raspravi spomenula i finansijski oštećene penzionere koji su se bez svoje krivice, našli u neravnopravnom položaju u odnosu na druge penzionere.

“Govorim o penzionerima koji su penziju stekli pre ’91. godine, dakle koji su čitav svoj radni vek uplaćivali u fondove. Zbog okolnosti na koje nisu mogli uticati ostali su uskraćeni za isplate svojih penzija i zakinuti u svojim temeljnim pravima. Sve Vlade preuzele su obavezu rešiti ovo pitanje i iznaći modele pravičnog obeštećenja te na osnovu njih obeštetiti spomenutu grupaciju penzionera, te je ovo pitanje i do danas ostalo otvoreno”, kazala je na kraju Jeckov.