Nakon Zagreba i Pule izložba “Kome treba preduzeće? Kombinat Borovo 1988.-1991.” stigla je u Vukovar.
 
Izložba je rezultat višegodišnjeg rada Grupe Borovo, odnosno istraživača Svena Cveka, Snježane Ivčić i Jasne Račić. U istraživanju pod nazivom “Kontinuitet društvenih sukoba 1988.-1991.: kombinat Borovo” kroz studiju slučaja proučavali su veze između radničkih štrajkova, odnosno klasnih sukoba s kraja osamdesetih i početka nasilnih sukoba iz devedesetih godina prošlog veka. 

Više o zaključcima ovog istraživanja saznali smo od Jasne Račić.
 
“Prvi i osnovni zaključak je da su ta tema i period kasnih 1980-ih godina, radničkih borbi i buntova koji su harali bivšom Jugoslavijom, u potpunosti neistraženi. Radništvo u Hrvatskoj je tada trpilo velike napade, na radnički standard i dotadašnji način života. Oni su tim napadima i srozavanju životnog standarda pružali jak otpor, talasima štrajkova u tadašnjem Borovu, širom Hrvatske i Jugoslavije. Vezano za mitove, kada zapravo kreće proces naše tranzicije, tj. kada se dešavaju prva osiromašenja i ustupci po pitanju radničkih prava, možemo reći da se ti procesi trebaju datirati ranije. S analizom tih procesa treba početi pre 1995. ili 1998. godine” napominje Jasna Račić. 


 
Iz perspektive ovog istraživanja Vukovar se pojavljuje se kao industrijski i radnički grad, u kojem je multietničnost banalna životna činjenica, a njegovi stanovnici ljudi prvenstveno zainteresovani za egzistencijalna pitanja.  
 
Reč je o retrospektivnom pogledu, koji uspeva izbeći standardne zamke naših sadašnjih pogleda na taj deo naše istorije, ističe Sven Cvek. 


 
“Danas se naše sećanje na taj period kreće između nostalgije i amnezije. To su dve opcije, dakle jedna koja nekritički idealizuje to vreme i druga koja ga potpuno gubi iz vida, briše iz naše istorije. Meni lično je ovo istraživanje bilo prilika da vidim kako postoji jedan ogroman prostor između te dve opcije. Tu ima jako puno zanimljivih tema i problema koji su i danas aktuelni” rekao je u izjavi mediima Sven Cvek. 
 
Pored istraživača Grupe Borovo, autorski tim izložbe čine i Katerina Duda, Barbara Majnarić i Mirna Rul. Izložba je bogata arhivskim materijalima, sadrži snimke radničkih štrajkova i drugih važnijih događaja u Kombinatu, a snimljen je i kraći dokumentarni film o preduzeću Borovo danas. U okviru izložbe štampana je i publikacija, koja prati hronologiju događaja od 1988. do 1991.godine, rečnik (šalabahter) samoupravnog socijalizma i vanredno izdanje fabričkih novina “Borovo”, sastavljeno od odabranih članaka iz spomenutog perioda. 
 
Uz dubinske intervjue s bivšim radnicima Borova, ovaj nedeljnik Jugoslovenskog kombinata gume i obuće bio je polazna osnova za rekonstrukciju događaja koje prati ovo istraživanje. Glavni urednik fabričkih novina u periodu koji je označio kraj jugoslovenskog socijalizma bio je Božidar Markotić. Pozdravio je rad grupe mladih istraživača i otvaranje ove izložbe u Vukovaru..


 
“Čak sam i rekao da ako propadne Borovo propašće i Jugoslavija. Borovo je bilo jugoslovenski pojam. Firma koja je zapošljavala 24.800 radnika i u kojoj su radili pripadnici 23 nacionalnosti. Drago mi je što su mladi ljudi iz Zagreba, dobronamerni budući naučnici, došli i procenili da je ovo mesto na kojem se može istražiti šta se zaista dogodilo. Mislim da će se za 20-30 godina, kada se raspredu svi detalji ove drame, koja se dogodila na području istočne Evrope, znati zašto se to dogodilo” kaže Markotić. 


 
Izložba, čiji su organizatori Centar za mirovne studije i Baza za radničku inicijativu i demokratizaciju, u saradnji sa Savezom udruženja Rojca iz Pule, u Gradskoj knjižnici Vukovar biće otvorena do 10. novembra. 
 
Projekat se provodi kroz mrežu Clubture, uz financijsku podršku Ministarstva kulture Republike Hrvatske, Grada Zagreba – Gradskog ureda za kulturu, obrazovanje i sport, Fondacije “Kultura nova” i Nacionalne fondacije za razvoj civilnog društva, kroz projekat Centri znanja.