Ugledni hrvatski naučnik svetskog glasa Ivan Đikić održao predavanje u Vukovaru

Ugledni hrvatski naučnik svetskog glasa Ivan Đikić održao je sinoć predavanje u Vukovaru, kojem je u kući vukovarskog nobelovca Lavoslava Ružičke prisustvovalo nekoliko stotina srednjoškolaca i mladih iz Vukovara i okoline. Đikić je okupljenima govorio o nauci, obrazovanju, uspesima i zadovoljstvu te potrebi da se kod dece potiču talenti što je zadatak čitavog društva, a prvenstveno obrazovnog sistema.

“Vrlo važno je osloboditi deci 30 odsto vremena unutar školskog programa da oni sa svojim profesorima mogu ostvariti nešto u čemu imaju slobodu. Kada date deci slobodu i odgovornost bićete iznenađeni koliko će rezultati biti bolji i onda bi videli bolje ostvarene talente nego što ih danas vidimo”, rekao je Đikić.

Najveći problem današnjice je odlazak porodica s malom decom iz Hrvatske zbog čega su čitave generacije izbrisane, smatra Đikić osvrnuvši se na primer Vukovara koji je pre rata imao preko 44.000  stanovnika, dok ih je danas 21.000, zaključujući da se samo ulaganjima u obrazovanje i privredu, kao i ljude koji znaju, može pokrenuti grad.

“Sve ovisi o nama, o nama pojedincima, ne o Vladi u Zagrebu, ne o Vladi u županiji pa čak ni o gradonačelinkovom uredu. Ovisi o svakom pojedincu u školi,profesorima, porodicama, svako ko stvori nešto oko sebe potiče druge da vide prednost i da ostaju zajedno. I kad pogledate istoriju vukovarske Gimnazije, onda ćete videti da je 1894. godine ova Gimnazija stvorena požrtvovanošću i slogom građanstva Vukovara, a ne Vlade koja je u to vreme bila u Mađarskoj. Ta poruka je važna da ljudi shvate da što više budu radili u svojim sredinama, to će biti bolje i tu će onda i mladi videti svoju budućnost. I porodice će onda ostajati ovde jer će videti da njihova deca imaju dobru školu. Škola u Vukovaru je primer vrlo dobre, kvalitetne, tehnički opremljene škole koja nema nikakvih razloga da ne bude primer mladima da ostanu ovde. Ima pozitivnih primera samo na njih treba ukazati i motivisati građane da u svojim sredinama deluju pozitivno”, poručio je Đikić.

Govoreći o obrazovanju Đikić je rekao kao je to vrlo jednostavna disciplina u kojoj struka i znanje moraju imati početnu i završnu reč.

“Obrazovanje je mesto gde svima koji rade u tom sistemu prioritet moraju biti deca, dečji talenti, obrazovanje i odgajanje dece. Kada ljudi počnu raditi probleme, onda imate probleme svuda, od novaca do katastrofalnih uslova u školama, međuljudski odnosi su poremećeni, politički uticaji su ogromni, lobističke grupe su velike, a sve to potpuno uništava sistem obrazovanja”, smatra Đikić. Prema njegovim rečima jedan od velikih problema u hrvatskom obrazovnom sistemu je i taj što vodeći ljudi u njemu “varaju sistem i mladima ne dopuštaju da idu napred”

“Danas imamo veliki broj mladih, uspešnih, talentovanih , čak naučnika koji su školovani u inostranstvu. Oni ne mogu dobiti adekvatnu šansu da vode institucije dok ljudi koji imaju 65 godina i dalje žele biti na direktorskim pozicijama. To je gotovo nezamislivo u Evropi. Ti ljudi mogu ostati raditi na sveučilištima, ali ne mogu imati vodeću funkciju. Mladi ljudi donose nove ideje, a oni u Hrvatskoj danas nemaju dovoljno mogućnosti da pokažu šta mogu. Verujem da kada bi im se dala veća šansa, hrvatska javnost bi vrlo brzo videla da hrvatska nauka ima puno veći kvalitet nego što se to danas može videti”, zaključio je.

Profesor Đikić pozvao je četvero vukovarskih gimnazijalaca, koji su ostvarili zapažene rezultate na državnim takmičenjima, na međunarodnu konferenciju Evropske organizacije molekularne biologije koja će se iduće sedmice održati u Cavtatu. Tamo će otputovati: Anja Konjević, Iva Jukić, Matilda Sabljak i Lazar Ajduković. Đikićevo predavanje u Vukovaru održano je u organizaciji firme Lotusmedia pod pokroviteljstvom grada Vukovara i Gimnazije Vukovar.

Ivan Đikić jedan je od najuspešnijih hrvatskih naučnika u svetu, bavi se istraživanjem tumora i bakterija. Rođen je 1966. godine u Zagrebu gde je diplomirao i doktorirao na Medicinskom fakultetu. Proveo je pet godina u laboratoriji čuvenog profesora Jozefa Šlezingera u Njujorku gde se naučno usavršavao. Od 1997. godine radio je u Ludvigovom Institutu za istraživanje raka u Švedskoj da bi 2002. godine postao redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Frankfurtu, a od d 2009. do 2013. naučni direktor tamošnjeg Buchman Instituta. Za istraživanja o tumorima, dobio je niz prestižnih nagrada.