Iz knjige”Žene Solunci govore” o Marici Spasić
3 min read
Marica pomagala “Mladoj Bosni” u borbi protiv okupatora
Marica Spasić, učiteljica, nosilac Albanske spomenice. Nedeljko Čabrinović joj je predao pištolj na čuvanje. Za vreme Velikog rata je u Francuskoj školovala srpske izbeglice i pomagala srpskom narodu…
“Moje uspomene iz mladalačkog života, one najpotresnije i najuzbudljivije, koje su celo moje biće ispunjavale i ponosom i radošću, bolom i patnjom, počinju u Sarajevu. Kao da i sada čujem one reske pucnje na obali Miljacke, koji će uznemiriti svet i promeniti tok istorije”… Ovako je u knjizi “Žene Solunci govore” Antonije Đurić započeo priču o Marici Spasić, koja je umrla 8. februara 1991. godine u Beogradu.
Bila je ugledna učiteljica i nosilac Albanske spomenice. Supruga i majka tri sina. A, njen unuk Zoran Pavićević iz Kraljeva, podseća i da je bila drugarica, istomišljenica i saradnica onih koji su se vrele 1914. godine uzdigli protiv okupatora. Sagovornik “Života plus” na sajtu novosti . rs. kaže da je u jeku priprema za atentat na austro-ugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, Marici poveren važan zadatak.
– Njen drug Nedeljko Čabrinović, član “Mlade Bosne”, predao joj je pištolj na čuvanje, što je bio znak koliko joj je verovao. Baš kod nje se nalazio, ali ona mi je to tek u dubokoj starosti poverila – priča Pavićević, nekadašnji padobranac i reprezentativac Jugoslavije u ovom sportu.
Marica je rođena u Goraždu, u domu oca Mihaila Pečenice sa Glasinca i majke Savke iz Drobnjaka. Roditelji su je kao dobru učenicu poslali na školovanje u Sarajevsku preparandiju.
“U onim dramatičnim časovima upravo sam bila završila treći razred učiteljske. U mojoj družini je tinjao pritajeni vulkan. Čekalo se na erupciju koja će zbilja uslediti na Vidovdan, 1914. godine, a samo mesec dana kasnije Beč i Pešta poslali su kaznenu ekspediciju da uništi srpski parod. Taj vulkan se zvao “Mlada Bosna”. Imena ljudi iz družine, s kojima sam bila i u školi i na tajnim sastancima, sasvim obična: Gavrilo, Veljko, Vladimir, Trifko, Nedeljko, Danilo, Miško. Imena koja će i svet upamtiti. Dragica Baković i ja, Marica Pečenica, udata Spasić, neko vreme smo čuvale revolver zatvorenika Cvjetka Popovića”, zabeleženo je u knjizi “Žene Solunci govore”.
U jesen 1915. godine Marica i njena koleginica Jelena Savić su odlučile da krenu sa srpskom vojskom.
