“Emina”,”Noćas nisu sjale”,”Ostajte ovde”…

I danas ćemo u “Starogradskoj riznici” govoriti o pesniku čiji su stihovi bili motiv i inspiracija za kompozitore koji su na njihove stihove komponovali prelepe pesme.
Govorićemo o velikom srpskom pesniku ALEKSI ŠANTIĆU .Pisao je i slagao predivne stihove ne znajući da će upravo ti stihovi postati inspiracija kompozitorima za komponovanje muzike i koje će na taj način trajati skoro dva veka . Lepi stihovi , lepa muzika i ostaju pesme za nezaborav……..

Aleksa Šantić je jedan od najpoznatijih pesnika novije srpske lirike. Rođen je 1868. godine u Mostaru , gradu u srcu Hercegovine, gde je proveo veći deo svog života. Rodoljubna poezija  mostarskog pesnika je poezija rodne grude i domaćeg ognjišta (“Moja otadžbina”). U nekim od svojih najpotresnijih pesama Šantić peva o patnji onih koji zauvek napuštaju domovinu i odlaze u tuđi svet ( “Ostajte ovdje” , “Hljeb” ). 

Ljubavna poezija Alekse Šantića razvila se pod jakim uticajem muslimanske ljubavne pesme, sevdalinke. Ambijent njegovih ljubavnih pesama je ambijent bašta, behara, hamama, šedrvana,… Devojke koje su u njima pojavljuju se okićene đerdanima, bajne su i izazovne ali ipak skrivene lepote. Takva je pesma “Emina”, a duh te pesme je toliko pogođen da je pesma ušla u narod i peva se kao sevdalinka, a samo retki znaju da  je Šantić napisao. U ljubavnim pesmama najčešći motiv je čežnja. Pesnik sve svoje drage posmatra iz prikrajka pa čežnja najčešće prerasta u tugu zbog neostvarene ljubavi… …….  Narednu “Starogradsku riznicu “slušajte  idućeg petka od 16.10 h na talasu Radio Borova !