Pevani pesnici- jedan od njih Branko Radičević

BRANKO RADIČEVIĆ .Brankov otac Teodor oženio se Ružom Mihajlović, ćerkom bogatog vukovarskog trgovca Janka Mihajlovića, maja 1822. godine. Branko je rođen u Slavonskom Brodi uoči svetog Aleksija po kojem, na krštenju sutradan, dobija ime. Kasnije, u Beču, pred izlazak prve knjige pesama, on će sa grčkog jezika prevesti svoje ime na srpski ‡ Branko. . U Zemunu Branko uči osnovni srpski u školi (1830—1832) i nemački (1832—1835).

Branko Radičević, žedan života, opijen prirodom i njenim dražima, pevao je slobodno i iskreno o svemu onome što je osećao i doživljavao; nije se stideo svojih osećanja zdravog i bujnog mladića. A trenutak je primao bezazleno; otvorena oka i srca, nemirno i nestrpljivo. Njegove pesme govore o ljubavnim čeznjama mladića i devojke, o mladalačkim nestašlucima i obestima, o srpstvu i jugoslovenstvu, o vatrenoj ljubavi prema svom narodu, o jutarnjoj rumeni i večernjoj tami.
U času tužnog raspoloženja, kad se pesniku činilo da je došao rani kraj njegovu životu zemaljskom, sećajući se svojih pesama nedopevanih, rastajao se bolno od njih:    Tedo dugu da sa neba svučem,
             Dugom šarnom da sve vas obučem,
         Da nakitim sjajnijem zvezdama,
       Da obasjam sunčanim lučama.
      Duga bila pa se izgubila,
   Zvezde sjale pa su i presjale,
  A sunašce ono ogrejalo
I ono je sa neba mi palo,
   Sve nestade što vam dati spravlja….  SLUŠAJTE STAROGRADSKU RIZNICU SVAKOG PETKA OD 16.10 h !