Pevani pesnici- jedan od njih Branko Radičević
BRANKO RADIČEVIĆ .Brankov otac Teodor oženio se Ružom Mihajlović, ćerkom bogatog vukovarskog trgovca Janka Mihajlovića, maja 1822. godine. Branko je rođen u Slavonskom Brodi uoči svetog Aleksija po kojem, na krštenju sutradan, dobija ime. Kasnije, u Beču, pred izlazak prve knjige pesama, on će sa grčkog jezika prevesti svoje ime na srpski ‡ Branko. . U Zemunu Branko uči osnovni srpski u školi (1830—1832) i nemački (1832—1835).
Branko Radičević, žedan života, opijen prirodom i njenim dražima, pevao je slobodno i iskreno o svemu onome što je osećao i doživljavao; nije se stideo svojih osećanja zdravog i bujnog mladića. A trenutak je primao bezazleno; otvorena oka i srca, nemirno i nestrpljivo. Njegove pesme govore o ljubavnim čeznjama mladića i devojke, o mladalačkim nestašlucima i obestima, o srpstvu i jugoslovenstvu, o vatrenoj ljubavi prema svom narodu, o jutarnjoj rumeni i večernjoj tami.
U času tužnog raspoloženja, kad se pesniku činilo da je došao rani kraj njegovu životu zemaljskom, sećajući se svojih pesama nedopevanih, rastajao se bolno od njih: Tedo dugu da sa neba svučem,
Dugom šarnom da sve vas obučem,
Da nakitim sjajnijem zvezdama,
Da obasjam sunčanim lučama.
Duga bila pa se izgubila,
Zvezde sjale pa su i presjale,
A sunašce ono ogrejalo
I ono je sa neba mi palo,
Sve nestade što vam dati spravlja…. SLUŠAJTE STAROGRADSKU RIZNICU SVAKOG PETKA OD 16.10 h !
