Borovska Prosvjeta obeležila stogodišnjicu smrti Petra Kočića

Književnom tribinom o životu i delu Petra Kočića, koja je održana u petak, 16. septembra u biblioteci Srpskog kulturnog društva “Prosvjeta” pododbora Borovo, obeležena je stogodišnjica smrti srpskog pesnika, pisca i političara. Kočić je rođen 1877.godine u Stričićima, selu kod Banjaluke, a umro 1916.godine u Beogradu. O ovom pesniku krajiških pejzaža, krajiškog života i bundžiji, posetiocima književne večeri govorio je profesor doktor Jovan Delić s Filološkog fakulteta u Beogradu.
 
“Kočić je bio neobična ličnosti, po mnogo čemu. Njegovo delo je moralo biti relativno kratko i relativno malo. Mislim da je najbolju ocenu izrekao Jovan Dučić, kad je rekao da je iza Kočića ostalo malo, ali zlatno delo. To zlatno delo je zaista imalo snažnog uticaja u svoje vreme, a i danas ga ima. Ima domete koji su neprolazni, bez obzira što je ovaj književnik stvarao svega deset godina. U književnosti se javlja 1900. godine, kad je objavio svoju prvu pripovetku “Tuba” koja je najskromnija i najlošija njegova priča, a 1911. je objavio svoje poslednje delo, političku satiru “Sudanija”. Posle toga Kočića je već ščepala teška bolest i do svoje smrti 1916. godine nije ništa uradio na planu književnosti” priča prof.dr. Delić.

 
Za to kratko vreme književnog stvaranja, Kočić je napisao tri knjige pripovedaka, izdate pod zajedničkim naslovom “S planine i ispod planine” i zbirku pripovedaka “Jauci sa Zmijanja”.
 
“Već iz naslova se vidi da je zavičajno obeležen, regionalno, što može biti znak da je lokalni pisac, ali biti lokalni pisac i biti zavičajno obeležen ne mora da znači ništa loše, kao što je to slučaj kod Kočića. To zapravo znači imati snage da u jezik književnog dela unesete jezik svog zavičaja. Petar Kočić je napravio pravi podvig time što je očuvao svežinu jezika ljudi o kojima je pisao, dakle svojih planinaca, Zmijanjaca i što je između planine i tih ljudi uspostavio jedan neraskidiv odnos. Ta neraskidiva, strašna veza između seljaka, ljudi sa planine i ispod planine, i same planine, takva je da se vidi iz svake njegove priče, manje ili više. Petar Kočić je uz to bio čovek koji je značio tim svojim zemljacima i kao narodni tribun. On je bio preteča Gavrila Principa i mladobosanaca. Oni će se na njega oslanjati i oni su ga uvažavali. On je bio čovek bune, veliki pobunjenik koji je i u literaturi to ostao” zaključio je Delić.

 
U programu književne večeri učestvovala je i profesorka srpskog jezika Danijela Atlagić iz Vukovara, koja je pročitala dva odlomka iz Kočićevih pripovetki “Mračajski proto” i “Jazavac pred sudom” te Pevačka grupa Zavičajnog udruženja Srba Ozrena i Posavine iz Borova. Novoosnovanu pevačku grupu vodi Svetlana Ostojić.

 
“Naša pevačka grupa je osnovana pre šest meseci i na repertoaru imamo deset pesama. Večeras ćemo čuti tri pesme – Jelek, opančići; Mi smo braća ispod Ozren gore i Pastirče malo. Za sada imamo deset članova pevačke grupe, a 25 članova u folklornom sastavu ZUSOP-a. Pored nastupa u Hrvatskoj gostovali smo i u BIH te Srbiji. Nadam se da ćemo i u narednom periodu biti isto tako aktivni” rekla je u izjavi za Radio Borovo Svetlana Ostojić.

 
Reportažni zapis s ovog događaja objavićemo u emsiji “Pozivnica” Radio Borova, u četvrtak, 22. septembra od 12,10.