Borovska Prosvjeta obeležila stogodišnjicu smrti Petra Kočića

Spread the love

20160916_200832

Književnom tribinom o životu i delu Petra Kočića, koja je održana u petak, 16. septembra u biblioteci Srpskog kulturnog društva “Prosvjeta” pododbora Borovo, obeležena je stogodišnjica smrti srpskog pesnika, pisca i političara. Kočić je rođen 1877.godine u Stričićima, selu kod Banjaluke, a umro 1916.godine u Beogradu. O ovom pesniku krajiških pejzaža, krajiškog života i bundžiji, posetiocima književne večeri govorio je profesor doktor Jovan Delić s Filološkog fakulteta u Beogradu.
 
“Kočić je bio neobična ličnosti, po mnogo čemu. Njegovo delo je moralo biti relativno kratko i relativno malo. Mislim da je najbolju ocenu izrekao Jovan Dučić, kad je rekao da je iza Kočića ostalo malo, ali zlatno delo. To zlatno delo je zaista imalo snažnog uticaja u svoje vreme, a i danas ga ima. Ima domete koji su neprolazni, bez obzira što je ovaj književnik stvarao svega deset godina. U književnosti se javlja 1900. godine, kad je objavio svoju prvu pripovetku “Tuba” koja je najskromnija i najlošija njegova priča, a 1911. je objavio svoje poslednje delo, političku satiru “Sudanija”. Posle toga Kočića je već ščepala teška bolest i do svoje smrti 1916. godine nije ništa uradio na planu književnosti” priča prof.dr. Delić.

20160916_200838
 
Za to kratko vreme književnog stvaranja, Kočić je napisao tri knjige pripovedaka, izdate pod zajedničkim naslovom “S planine i ispod planine” i zbirku pripovedaka “Jauci sa Zmijanja”.
 
“Već iz naslova se vidi da je zavičajno obeležen, regionalno, što može biti znak da je lokalni pisac, ali biti lokalni pisac i biti zavičajno obeležen ne mora da znači ništa loše, kao što je to slučaj kod Kočića. To zapravo znači imati snage da u jezik književnog dela unesete jezik svog zavičaja. Petar Kočić je napravio pravi podvig time što je očuvao svežinu jezika ljudi o kojima je pisao, dakle svojih planinaca, Zmijanjaca i što je između planine i tih ljudi uspostavio jedan neraskidiv odnos. Ta neraskidiva, strašna veza između seljaka, ljudi sa planine i ispod planine, i same planine, takva je da se vidi iz svake njegove priče, manje ili više. Petar Kočić je uz to bio čovek koji je značio tim svojim zemljacima i kao narodni tribun. On je bio preteča Gavrila Principa i mladobosanaca. Oni će se na njega oslanjati i oni su ga uvažavali. On je bio čovek bune, veliki pobunjenik koji je i u literaturi to ostao” zaključio je Delić.

20160916_200858
 
U programu književne večeri učestvovala je i profesorka srpskog jezika Danijela Atlagić iz Vukovara, koja je pročitala dva odlomka iz Kočićevih pripovetki “Mračajski proto” i “Jazavac pred sudom” te Pevačka grupa Zavičajnog udruženja Srba Ozrena i Posavine iz Borova. Novoosnovanu pevačku grupu vodi Svetlana Ostojić.

20160916_201742
 
“Naša pevačka grupa je osnovana pre šest meseci i na repertoaru imamo deset pesama. Večeras ćemo čuti tri pesme – Jelek, opančići; Mi smo braća ispod Ozren gore i Pastirče malo. Za sada imamo deset članova pevačke grupe, a 25 članova u folklornom sastavu ZUSOP-a. Pored nastupa u Hrvatskoj gostovali smo i u BIH te Srbiji. Nadam se da ćemo i u narednom periodu biti isto tako aktivni” rekla je u izjavi za Radio Borovo Svetlana Ostojić.

20160916_190317
 
Reportažni zapis s ovog događaja objavićemo u emsiji “Pozivnica” Radio Borova, u četvrtak, 22. septembra od 12,10.