Pupovac u intervjuu Tanjugu

Predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac rekao je u intervjuu Tanjugu da je nakon perioda napredovanja u ostvarivanju prava Srba u Hrvatskoj poslednjih godina nastupila faza nazadovanja.

“Loša je atmosfera u javnosti, kao i poruke u sferi politike, pravosuđa. Potpuno je zapostavljeno ono što nazivamo manjinska, izbeglička prava, kao i suđenja za ratne zločine. Rečju – stagniramo”, rekao je Tanjugu  predsednik Srpskog narodnog veća. Pupovac je rekako da loše poruke očekuje i tokom sutrašnje proslave 21. godišnjice operacije “Oluja”.

“Ako bude i pola od onoga što je bilo prošle godine, biće loše. I to kako u pogledu verskih, političkih i kasnije sportsko-zabavnih poruka koje su se mogle čuti završno sa koncertom Marka Perkovića Tompsona u Kninu, gde su se spojila službena i neslužbena ekstremna forma slavljenja Oluje, koja je u ranijim godinama bila podeljena u Kninu i Čavoglavi. Ako se to ponovo spoji biće loša poruka za mlade u Hrvatskoj, nezavisno od nacionalnosti. To je loše i za život u Kninu i širem području, kao i za odnose Hrvata i Srba”, ocenjuje Pupovac. U tim porukama, dodaje, neće biti mesta ni za malo svesti o tome šta se dogodilo Srbima u Hrvatskoj, za odgovornost za zločine koji su počinjeni, ubistva i posebno progon stanovništva, uništavanje njihovih naselja i sprečavanje njihovog povratka. Pupovac podseća da je bilo razdoblja kada je Srbima u Hrvatskoj bilo i teže nego sada, ali primećuje da ono što današnju situaciju čini dodatno teškom jeste to što niko ne razume zašto se događa ono što se događa i kome je to potrebno. 

“S druge strane, razumemo da je reč o pokušaju da se Hrvatska, umesto suočavanja sa ratom 91-95, sa delom odgovornosti za stradanja koja su uzrokovana na srpskoj strani, odmiče od toga. Odmiče i se od strahota Drugog svetskog rata i tog suočavanja i otvara se prostor za rehabilitaciju i revitalizaciju i onoga što je 90-tih, kao i 40-ih, bilo loše”, navodi Pupovac. Na pitanje da li, četvrt veka posle početka rata na prostoru bivše Jugoslavije, očekuje da se Srbi, koji to do sada nisu učinili, vrate u Hrvatsku, odgovara da je glavni deo u vezi s povratkom završen.

“Još će se vraćati ljudi koji žele da dođu u svoj zavičaj, da uživaju u onome što je njihovo i koji nameravaju da imaju ponovo svoj drugi dom, nakon što su već na dugom mestu stekli novi dom. Taj deo povratka će trajati. Za nekoga je to pitanje odlaska u penziju, da deca završe školu i dobiju posao, ili nešto drugo. U godinama pred nama, u pojedinim delovima Hrvatske, očekujemo da će taj oblik povratka, nova generacija povratnika biti sve prisutnija, posebno tamo gde su izgledi za pristojan i miran život veliki”, objasnio je Pupovac.

Za reakciju EU na aktuelna dešavanja u Hrvatskoj, ali onu po evropskim centrima, u Strazburu, Beču…kaže da treba vremena da uoče štetne i opasne posledice govora mržnje koje se razvijaju proteklih godinu, dve, prema Srbima u Hrvatskoj.

“Očigledno je da im treba malo više vremena da vide srazmere opasnosti koje nosi sa sobom ovaj rehabilitacijski-revizicionistički talas koji je otpočeo pre godinu ili dve, a koji se još nije zaustavio. On je opasan ne samo za Hrvatsku i odnose u regionu, što je samo po sebi dovoljno, već i za Evropu. Negacija antifašizma i rehabilitacija vrednosti fašizma, znamenja, ličnosti, nespojiva je sa evropskim viđenjem demokratije nakon iskustva Drugog svetskog rata, nacizma, fašizma, genocida i holokausta. Antifašizam je omogućio evropsku demokratiju kakvu je znamo nakon 1945”, kaže Pupovac.  Naglašava da je antifašizam održavao Evropu i svet jedinstvene oko temeljnih vrednosti, te konstatuje da ako Evropa nema snage da se tome suprostavi, onda Evropa nema snage da sačuva svoje temelje.

“Mi verujemo da će Evropa imati snage za to. Najvažnije je da Hrvatska i Srbija pokažu da im je stalo do tih temalja”, uveren je. Istovremeno, Pupovac smatra da u Hrvatskoj postoje oni koji su se “osilili” kad je Hrvatska postala članica EU.

“Ima onih koji misle da članstvo u EU i NATO služi da drugima udaraju čvrge ili dele lekcije, da im govore šta treba da rade, a da sami nisu spremni da rade te stvari. Članstvo U EU i NATO obavezuje jednako i one koji su unutra i one koji su vani. One koji su unutra obavezuje još i više, a sada imamo situaciju koja je naopaka – da se od onih koji su van EU traži ono što oni koji su unutra ne ispunjavaju, naglašava predsednik SNV-a.