Sećanje na srpske civilne žrtve

Liturgijom u hramu Svetog oca Nikolaja u Vukovaru i polaganjem venaca članovi Udruženja srpskih porodica ubijenih, poginulih , nestalih, nasilno odvedenih i invalidnih osoba “Protiv zaborava” i Veća srpske nacionalne manjine grada Vukovara odali su 28.juna, na Vidovdan, počast srpskim civilnim žrtvama rata 1991.godine. Venci su položeni na mestima stradanja, u Dunav kod Veslačkog kluba u Vukovaru i uz drvo u parku kod Dečjeg vrtića u Borovu naselju jer u Vukovaru nema spomen-obeležja civilnim žrtvama rata srpske nacionalnosti .  Uz članove porodica, skupu su prisustvovali i vence položili predstavnici ZVO-a, VSNM-a Vukovara , SDSS-a i DSS-a. Udruženje “Protiv zaborava” unazad nekoliko godina Vidovdan obeležava kao dan udruženja jer su upravo krajem juna i početkom jula u Vukovaru počela stradanja Srba koja su trajala do 18.novembra 1991.godine. Sve je počelo miniranjem lokala u gradu čiji su vlasnici bili srpske nacionalnosti, a nastavljeno nestancima viđenijih Srba pod okriljem noći koji su potom ubijani i bacani u Dunav. 

“U evidenciji našeg udruženja je 50 porodica koje su prijavile ubistva ili nestanke svojih članova, ali je taj broj puno veći. Znamo da su neke porodice odselile s ovog područja, znamo da u nekima od njih više nema živih članova, ali isto tako znamo da se mnogi još uvek boje govoriti o tim događajima, iako je prošlo 25 godina”, kaže Slobodan Jakovljević, predsednik vukovarske podružnice Udruženja “Protiv zaborava” čiji je otac Jovan, ubijen na kućnom pragu, bio prva žrtva u Vukovaru. Jedan od razloga je, smatra Jakovljević, i to što još uvek nije rešen status civilnih žrtava rata srpske nacionalnosti.

“Za vreme mandata Predraga Matića na čelu Ministarstva branitelja bilo je dobre volje da se prava civilnih žrtava rata bez obzira koje su nacionalnosti ugrade u zakon, i u tome smo videli šansu da će se nam se javiti neki ljudi koji su do sada ćutali. Nije tu toliko bitna materijalna strana već da država prizna civilne žrtve rata i srpske nacionalnosti”, ističe Jakovljević. Udruženje “Protiv zaborava” je aktivno učestvovalo i na tribinama u organizaciji Uprave za zatočene i nestale koje su imale za cilj da se dođe do informacija o grobnim mestima nestalih osoba, ali one nisu dale značajne rezultate. Prema poslednjim podacima Uprave za zatočene i nestale još uvek se traga za 1572 osobe. Među njima je i Darinka Grujić iz Borova naselja koja je ubijena 1.novembra 1991.godine. Bila je rukovodilac Crvenog krsta u Borovu naselju dugi niz godina, a kada je počeo rat nije htela napustiti grad govoreći da ne može ostaviti nemoćne ljude i decu.

“Optužena je da ima radio-stanicu i odvedena u Borovo komerc gde je svake noći saslušavana. Iz Borovo komerca je odvedena prvo na Borovsku cestu, a zatim na Trpinjsku cestu kod tadašnjeg zapovednika tog dela grada odakle su je dvojica odvezla automobilom. Kada ih je sutradan jedan čovek pitao šta je sa Darom, pokazali su mu rukama da je otišla u nebo”, priča Miloš Grujić koji je istražujući saznao sve detalje tog kobnog dana, ali mu to nije pomoglo da pronađe grobno mesto ubijene supruge.

“Niko se do danas nije ni anonimno javio da kaže gde bi moglo biti njeno telo. Živim u iščekivanju, ali nade više nema. Ne verujem da će država išta učiniti po tom pitanju jer joj nije u interesu da se zločini Hrvatske vojske otkriju. Znam imena i prezimena dvojice koji su je odvezli i ubili, ali neću da ih spominjem javno. Neka to nose na svojoj duši”, zaključuje ovaj 87-godišnjak.