Ukidanje sredstava ZVO-u i SNV-u u suprotnosti je s međunarodno preuzetim obavezama Vlade RH

Povodom 19-te godišnjice osnivanja Zajedničkog veća opština i Srpskog narodnog veća, predsednici dve srpske institucije Dragan Crnogorac i Milorad Pupovac održali su u Vukovaru konferenciju za novinare i upozorili na teško finansijsko stanje nastalo nakon donošenja ovogodišnjeg državnog budžeta iz kojeg su ove srpske organizacije izostavljene.

Predsednik Zajedničkog veća opština Dragan Crnogorac je podsetio da su ove dve institucije srpske zajednice formirane na osnovu dva međunarodna ugovora – Erdutskog sporazuma i Pisma namere Vlade RH o završetku mirne reintegracije.

“Ti sporazumi, ZVO-u i SNV-u garantuju položaj manjinskih samouprava “sui generis”. Odluke Vlade RH i saborske većine početkom ove godine, da se sredstva za njih ne osiguravaju na osnovu posebnih stavki u budžetu suprotne su spomenutim međunarodnim ugovorima kao i zaključku Sabora iz 2010. godine te već uspostavljenoj dobroj praksi koja je garantovala autonomiju od bilo kakvog političkog uslovljavanja” , rekao je Crnogorac i dodao da usaglašeni privremeni i prelazni model finsiranja do danas nije aktiviran.

“Taj model, premda predviđa minimalna i neophodna sredstva za rad kako ZVO-a tako i SNV-a i sličnih organizacija drugih nacionalnih manjina ne primenjuje se, što teško i ozbiljno ugrožava naše institucionalno i programsko delovanje. Dužni smo izraziti svoj protest i svoju zabrinutost zbog, poslednjih pola godine izraženih pojava, ograničavanja Ustavom zagarantovane autonomije organizacionog i programskog delovanja bilo posredstvom finansijskog ili političkog uticaja ili pritisaka takvih vrsta. Takođe izražavamo zabrinutost zbog narušavanja prava na kulturnu autonomiju posredstvom direktnog političkog uticaja. Takva vrsta uticaja se ne pamti u srpskoj zajednici od 70-tih godina prošlog veka. Stoga pozivamo Vladu RH da u skladu s međunarodnim ugovorima i preuzetim obavezama , vrednostima hrvatskog Ustava, zaključkom Hrvatskog sabora i već ustaljenom dobrom praksom, zaštiti autonomiju manjinskih samouprava i organizacija uopšte te osigura potrebna sredstva za njihov rad”, poručio je predsednik ZVO-a.

“Politička uslovljavanja rada naših organzacija i pokušaja uticaja na organizaciona, programska ili kadrovska pitanja u našim organizacijama smatramo da je u suprotnosti s međunarodnim obavezama koje je Hrvatska preuzela, s Ustavom RH, Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina i u suprotnosti s najboljom praksom koja se uspostavljala od 1996. i1997. godine na ovamo. Dve organizacije kao što su ZVO i SNV, koje su odlikovane za doprinos mirnoj reintegraciji, koje su gradile svoj status tokom ovih gotovo 20 godina, sa ovakvim rešenjem i ovakvim odnosom Vlade vraćaju se na početak. To se ne može opravdati, a još manje se može prihvatiti finansijsko-političko uslovljavanje i pritisci”, rekao je predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac i dodao da će se predstavnici srpske zajednice još jedanput obratiti Vladi.

“Ako to ne poluči određene rezultate mi će se morati obratiti institucijama koje su odgovorne za čuvanje ovih međunarodnih ugovora, Erdutskog sporazuma i Pisma namere, koji su dokumenti Ujedinjenih nacija i dokumenti na osnovu kojih je OEBS završio proces mirne reintegracije u istočnoj Slavonijji i na osnovu koji je formirana nova manjinska politika Srba u RH nakon 1991. i 1995.godine”, poručio je Pupovac.

Pupovac je pojasnio da su se ZVO i SNV na osnovu ovih dokumenata i zaključka Hrvatskog sabora iz 2010. godine finansirali posredstvom državnog budžeta i imali svoje stavke u državnom budžetu sve do usvajanja ovogodišnjeg budžeta kada je ta stavka ukinuta. Prema njegovim rečima najveći deo sredstava na osnovu kojih su ZVO i SNV razvijali svoje programe sada je uskraćen.

“Mi smo o tome razgovarali s predsednikom Vlade i ministrom finansija, sa potpredsednikom Vlade i jednim i drugim i postoji usaglašeni predlog predstavnka Vlade i zastupnika nacionalnih manjina u Saboru, ali se taj predlog ne realizuje”, ponovio je Pupovac.

Predsednik ZVO-a Dragan Crnogorac je naveo da su dve institucije srpske zajednice zajedno dobijale oko 9 miliona kuna. Ni ta sredstva nisu uvek bila dovljna da podmire sve potrebe srpske zajednice, kao što su razni projekti, pomoć pojedincima i organizacijma, stipendije studentima, pomoć povratničkim sredinama. RH se obavezala mnogim ugovorima, dala je obećanja da će poštovati ova prava, ali u hrvatskom javonom prostoru se to ne spominje, kao što se spominje da je Hrvatska na osnovu međunarodno preuzetih obaveza dobila pozitivne ocene za ulazak u EU.

“SNV ima šest odeljenja koja realizuju specifične programe. Jedino odeljenje koje ima osigurano minimalno finansirane je informisanje. Odeljenje za pravnu pomoć koje deluje već 20 godina nema osigurana sredstva, odeljenje za razvoj povratničkih sredina takođe nema pretpostavki za funkcionisanje, odeljenje za kulturu i zaštitu spomenika gde je SNV ponekad sa ZVO-om, ponekad s Vladom, dosad napravilo značajne projekte takođe nema sredstva, Arhiv Srba u Hrvatskoj takođe više nema pretpostavke da može funkcionisati jer sredstva koja su za to bila osigurana sad više nisu i konačno samo Srpsko narodno veće kao institucija sa svojim zaoposlenima i unutrašnjom organizacijom, kao nacionalna koordinacija koja broji više od 1600 izabranih većnika, 70 opštinskih manjinskih veća, 30 gradskih veća i 19 županijskih veća, kako će ono funkcioniaati ako ne bude imalo sredstva da obavlja funkcije koje su propisane zakonom”, rekao je Pupovac.

Na novinarsko pitanje da li bi podrška SDSS-a Vladi rešila pitanje finansiranja srpskih organizacija Pupovac je rekao da tako nešto ne bi smelo biti uslov ispunjavanja obaveza Vlade prema manjinskim organizacijama Srba, ali i drugih manjina u Hrvatskoj.

“To ne sme biti ključni problem. Ne sme se događati da neka druga stranka pokušava uticati na kadrovska rešenja u nekoj manjinskoj stranci kao što je naša. Ne sme se dogoditi da neka velika stranka krade zastupnike i kupuje zastupnike jedne stranke radi druge i da formira većinu. Da su s nama razgovarali umesto što su kupovali zastupnike, možda bi odnosi bili drugačiji, ali SDSS je politička stranka koja ne ulazi samo zbog stavke novca za manjinske institucije, ona ima svoj politički program, svoje političke stavove, puno šire političke, razvojne, kulturne, naučne, obrazovne i druge ideje koje želi podeliti sa vladajućom koalicijom. Mi to nismo stigli i nismo mogli, kao što to nisu mogli ni ostali zastupnici, osim onih koji su se namirili na neki drugi način, ali njima ni manjinske institucije, niti politika RH, niti građani RH nisu na prvom mestu, jer da jesu onda stvari ne bi izgledale ovako kako izgledaju. Mi jesmo za saradnju s Vladom, očekujemo razgovor, a kad su u pitanju međupolitički odnosi to mora biti predmet vrlo ozbiljnih razgovora. Ako je neko mislio da će kupovinom jednog dva ili tri manjinska zastupnika rešiti stvar političke većine u Hrvatskoj i dobiti političku stabilnost sad mu je trebalo postati jasno da to nije ni realno ni moguće, a još manje dobro. Nama kao predstavniciima srpskog naroda u Hrvatskoj, kao predsednicima dve ključne manjinske organizacije Srba u Hrvatskoj najmanje treba da pomoć tražimo izvan RH . Mi smo mislili da je ta pomoć završila s mirnom reintegracijom i time što je Hrvatska postala članica EU”, kazao je predsednik SNV-a.

Pupovac je rekao i da je poslednjih šest meseci na sceni pokušaj razbijanja SDSS-a, kao i pokušaj preuzimanja srpskih organizacija u Hrvatskoj.

“Ali, to neće ići. To ne odgovara ni raspoloženju naših birača, niti našeg članstva ni jedne naše organizacije. Ako neko misli da kupovinom i novcem može rešavati stvari u zemljii onda se teško vara”, poručio je Pupovac. Govoreći o stanju u državi, Pupovac je rekao da

“SDSS kao i ostali zastupnici nacionalnih manjina razumiju koliko je situacija u Hrvatskoj teška , politički haotična i politički loša”.

“Hteli bismo doprineti tome da se to promeni. Ko god s nama želi razgovarati kako da se to uradi, mi smo tu da razgovaramo jer smo svesni da je ovo stanje opasno za sve građane i zemlju kao takvu, za državu kao takvu, jer se javno pravni poredak urušava, a politika sa svojim institucijama propada, i Vlada i Sabor i političke stranke. Mi , zastupnici nacionalnih manjina ćemo se u narednih nekoliko dana, kao pre godinu dana u Puli gde smo usvojili Deklaraciju o porastu netolerancije i etnocentrizma, ponovo naći u Rijeci gde ćemo raspravljati o novim okolnostima. Kad je u pitanju srpska zajednica u Hrvatskoj , mi imamo Vladu, prvu vladu u RH u kojoj manjinska politika nije zastupljena ko važan segment politike Vlade, istovremeno imamo prvu Vladu u RH u kojoj nema srpskih predstavnika izabranih po političkim stranakama ili izabranih na drugi način, niti drugih manjina, a istovremeno netolerancija opšta i netolerancija prema manjinama ne prestaje rasti. I to se treba promeniti, to svaki razuman političar u Hrvatskoj zna da se treba promeniti i mi smo, što se toga tiče, spremni učestvovati u tim promenama, što ne znači da smo spremni učestvovati u Vladi, ali smo spremni učestvovati u formiranju politike koja će dovesti do toga da Vlada ima obzira prema manjinskim pitanjima, što za sada nema”, zaključio je Pupovac.