Обрачун на рачун права Срба

Заменик градоначелника Вуковара из редова српске националне мањине Срђан Милаковић поздравио је чињеницу да је Саборски одбор за људска права одлучио покренути поступак пред Уставним судом у којем ће се преиспитати одлуке вуковарског Градског већа којима је супротно закону уређено право на равноправну службену употребу српског језика и ћириличног писма, али је истакао да не може бити задовољан што је поред свих посланика националних мањина у том одбору, па и српске, поступак покренут на иницијативу бившег министра Баука при том не улазећи у његове мотиве и уз наду да ће предлог бити коректно сачињен.

“Жалосна је чињеница да права српске зејднице у Хрватској служе за обрачун политичких противника, ХДЗ-а и СДП-а и манипулисање јавношћу наносећи огромну штету у међуљудским односима. Када су постављене двојезичне табле данашња власт је створила велику „гужву“ у јавности и притиске који су трајали месецима а сада када се то питање нашло на дневном реду на влади имали су намеру решити га у тишини и далеко од очију јавности, не удостојивши се ни послати незаконите одлуке Уставном суду на оцену”, каже Милаковић и додаје да су одлуке Градског већа Вуковара о „ћирилици“ чиста манифестација силе и злоупотреба већинске позиције од стране ХДЗ-а и њихових партнера.

“Они изгледа сматрају да својим одлукама могу променити и законе Европске уније. То је само један од примера на који начин се доносе одлуке у граду, посебно кад су у питању права припадника српске заједнице”, каже Милаковић наводећи као пример одлуку о укидању стипендија студентима који се школују у Републици Србији, непоштовање одредби о сразмерном запошљавању, укидање одредби о предности при запошљавању припадника српске заједнице у фирмама у власништву града и друге.

Милаковић такође сматра неприхватљивом праксу према којој градоначелник Вуковара на дан када се обележава годишњица ослобођења Вуковара од фашиста у Другом светском рату не дође да ода почаст погинулим антифашистима него на другом месту полаже венац како каже „жртвама комунистичког терора“.

“Таква пракса налази се на линији ревизије прошлости, произвољних тумачења, изједначавања злочина нацистичког и усташког режима са потенцијалним злочинима комунистичког режима што добија све више простора у јавности”, закључује Милаковић.