Brankova bista u Pačetinu
U organizaciji pododbora Srpskog kulturnog društva “Prosvjeta” u Pačetinu je juče održan program “Brankovo veče pod brezama Pačetina” posvećen pokojnom pesniku, lekaru i humanisti Branku Kovačeviću. U okviru programa, u centru ovog sela, otkrivena je Brankova bista, rad Borisa Staparca, vajara iz Dalja. Bistu su otkrili predstavnici pododbora Prosvjete i kulturno-umetničkog društva Petar Musić i Đorđe Đaković. Tako su se Pačetinici odužili svom sumeštaninu na kojeg su izuzetno ponosni. Uz mnogobrojne meštane i predstavnike društveno-političkog i kulturnog života, programu je prisustvovala i Brankova sestra Radojka Zlatić iz Novog Sada.
“Izuzetno sam zahvalna Pačetincima na ovom što su učinili i što čuvaju sećanje na Branka. Branko je neizmerno voleo selo i ravnicu. On je po građi bio tipičan brđanin, međutim njegova duša je bila prava ravničarska. Njemu je i na moru kojem svi težimo nedostajala trava, šum kukuruza i ogromne krošnje drveća u Pačetinu. Za tim je uvek patio. Drago mi je da sećanje na Branka nije izbledelo jer sve dok ga se neko seća, na neki način mu produžava život”, kaže Radojka Zlatić. Uspomene na Branka Kovačevića evocirao je i njegov prvi učitelj Dušan Crnogorac.
“Kao učenik je bio jako dobar. Već u trećem i četvrtom razredu osetio sam da je nadaren za poeziju, da ima snage u sebi da piše pesme. Mi koji smo bili u njegovom krugu, možemo reći da je bio velikii humanista, pravi i iskren drug. Mnoge sam sate proveo s njim igrajući šah, često je dolazio kod mene, postali smo kućni prijatelji, voleo je moju poropdicu, voleo je školu”, seća se Dušan Crnogorac. Brankova supruga Olivera koja je bila sprečena da prisustvuje događaju, meštanima Pačetina je zajedno sa ćerkom Jelenom uputila pismo zahvalnosti koje je okupljenima pročitao novinar Srđan Sekulić. Stihove Brankovih pesama ispred otkrivene biste recitovali su učenici osnovne škole iz Bobote i Pačetina, a uveče je u Domu kulture održano pesničko veče u Brankovu čast na kojoj su učestvovali Đorđe Nešić, Gordana Pavić, Dragoljub Vojnović, Slobodan Nešić, Miodrag Nedeljković, Dušanka Stojnović, Nevenka Stepanović, Milenko Vasiljević Čiko i Mićo Zečević.
Branko Kovačević je rođen u Pačetinu, 1952.godine. Gimnaziju je završio u Vukovaru, a medicinu u Novom Sadu. Do 1999.godine živeo je u Vukovaru, a potom u Budvi gde je i umro 2002.godine, nakon duge i teške bolesti. Njegovi posmrtni ostaci preneseni su u Pačetin 2012.godine. Objavio je knjige stihova: Zanos mladice, Traži me majko u slobodi ptice, Uz Dunav na ušću Vuke, Kad voćka zapupi, Mnogostradalni rod naš srpski i Tamnina. Dobitnik je nekoliko književnih nagrada. Jedna od njih povezuje ga s Đorđem Nešićem, pesnikom iz Bijelog Brda.
“Družili smo se, prijateljevali, držali smo zajedno književne večeri, zajedno organizovali Mitrovdanske susrete u Vukovaru, a sticajem okolnosti smo 1995.godine čak podelili jednu književnu nagradu koja nosi ime Milana Lalića. Kad pomislim na Branka Kovačevića setim se i njegovih prethodnika u srpskoj poeziji koji su se zvali Branko, Branka Radičevića, Branka Ćopića, Branka MIljkovića, a kad ga se setim kao lekara , setim se lekara u srpskoj književnosti kao što su Jovan Jovanović Zmaj, Laza Lazarević i drugi”, kaže Nešić.
“Branko je puno učinio za naše mesto i mi to ne smemo zaboraviti, ni naša deca, ni unučad. Zato smo hteli da njegov lik ovekovečimo, da nas uvek podseća da smo ovde i da ćemo ovde i ostati. Branko Kovačević je iznad svega bio Pačetinac, iznad svega je voleo Pačetin. Što je za Branka Radičevića bilo Stražilovo, to je za Branka Kovačevića bio Pačetin”, istakao je Đoka Rašić iz Pačetina.
