Dijalogom do zajedništva

Povodom 18 godina od završetka mirne reintegracije istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema u Vukovaru je juče održana konferencija “Naučni osvrt na mirnu reintegraciju danas” u organizaciji Evropskog doma Vukovar, Fondacije Fridrih Ebert i Centra za istraživanje etničnosti, državljanstva i migracija. Učesnike konferencije pozdravila je predsednica Kolinda Grabar-Kitarović koja je u četvrtak u Vukovaru otvorila svoju privremenu kancelariju, a juče je povodom 24-te godišnjice međunarodnog priznanja Hrvatske organizovala prijem.

“U proteklih nekoliko godina, pokazalo se kako je proces pomirenja složen i osetljiv i koliko je zapravo nedovršen. Netaktično insistiranje na provođenju nekih zakonskih odredbi izdvojenih iz političkog konteksta Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina dodatno je otežalo taj proces. Utoliko se reintegracija, premda ispunjena u svojim temeljnim ciljevima kao proces pomirenja građanskog i državljanskog zajedništva i dalje nameće ne samo nužnim nego i vrlo osetljivim procesom. Reč je o potrebi pronalaženja novih puteva da tzv. suživot ljudi koji je često, nažalost, eufemizam za izolaciju pa i samogetoizaciju, postane doista zajednički život. To ne znači negiranje i poništenje razlika, nego postizanje stepena zajedništva u kojem će ljudi istim ili sličnim osećajima doživljavati svoju sredinu i raditi na ostvarenju ciljeva razvoja kako u Vukovaru tako i na području čitave Hrvatske”, kazala je predsednica izrazivši uverenje da to “više nego iko mogu učiniti mladi”.

“Bez obzira na sve manjkavosti ovo je jedan od najuspešnijih procesa mirne reintegracije u svetu. Puno smo toga postigli, nemojmo to sada dovesti u opasnost bilo čime, budimo razuumni, budimo uključivi i poštujmo jedni druge i radimo zajedno na dobrobit zajednice ovde u Vukovaru i cele Hrvatske”, poručila je predsednica.

Saborski zastupnik i predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac istakao je da je mirna reintegracija stvorila sve pretpostavke za stabilan mir među ljudima.

“Ostalo je da mir izgrađujemo i dalje. Ne samo da nema sukobljavanja, nego da nema ni retoričkog ni političkog obnavaljanja rata, da nema ratnih politika koje ne bi mogle biti produktivne za mir, da nema ratnog sećanja koje ne bi moglo biti produktivno za mir i pomirenje. Mi to još uvek nismo stvorili i oko toga nemamo dijaloga između hrvatske i srpske zajednice, između ljudi koji vode hrvatsku državnu politiku i ljudi koji vode srpsku zajednicu ovde”, rekao je Pupovac i poručio da je potrebna politika obnove poverenja koja se, kako je istakao, više ne gradi već se olako ulazi u političke sukobe, a pojedina otvorena pitanja pretvaraju u povode za nemir.

“Ćirilicu nije nemoguće rešiti, ali o tome treba razgovarati, a ne donositi preke odluke, a još manje preke postupke. Kad me neko iz medija pita šta ja o tome mislim, to je samo jedan oblik manifestacije mog stava, ali to nije razgovor. Razgovor iziskuje dogovor dnevnog reda. Prilike za razgovor nije bilo i nema je još uvek, iako smo prema Ustavnom sudu odavno trebali sesti i razgovarati” , rekao je Pupovac. Govorio je i o stradanjima ljudi.

“Ljudima koji stradali i žrtvama se moramo klanjati, i mi Srbi hrvatskim žrtvama, ali isto tako treba imati svest da je ovde bilo i stradanja Srba, ne njihovom voljom, ne njihovom krivicom, niti njihovim doprinosom. Reč je o civilima, o nedužnim ljudima koji su na različite načine stradavali, bilo zato što su bili iz mešanih brakova pa su stradavali od Srba, bilo zato što su bili pogrešno gledani, pogrešno tretirani ili pogrešno ciljani od pojedinih grupacija i politika s hrvatske strane. Ni za te nestale ne znamo, ni za počinioce zločina prema njima. Ako trebamo zajedništvo da utvrdimo sudbinu nestalih i da utvrdimo krivce, idemo to zajedno raditi kao što smo proveli mirnu reintegraciju”, rekao je Pupovac.