Zastupnica Jeckov: Na jednu prijavu protiv nasilnika sigurno još deset žena ćuti i trpi

Danas je u okviru slobodne teme u Hrvatskom saboru o nasilju nad ženama govorila SDSS-ova zastupnica Dragana Jeckov.

– Klub zastupnika SDSS-a, u čije ime ću danas govoriti, pridružuje se inicijativi Odbora za ravnopravnost spolova da se Nacionalni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeleži i na ovaj način. Namera je da se kroz ovaj oblik javnog nastupa u Saboru ukaže i aktuelizuje ova tema – rekla je na početku svog govora zastupnica Jeckov.

Podsetila je da je u Hrvatskoj juče obeležen Nacionalni dan borbe protiv nasilja nad ženama 22. septembar, kada se prisećamo tragedije koja se desila 1999. godine. 

–  To je ujedno i dan sećanja na sve žene koje su žrtve nasilnika, ali i dan kada se borimo i za reproduktivna prava, protiv neravnopravnosti na tržištu rada, protiv seksizma koji je svakodnevica i etiketiranja žena u javnoj sferi. I upravo na taj dan, ali ne samo na taj, nego i svaki naredni, potrebno je govoriti radi osveštavanja i senzibilizovanja javnosti da se nasilje ne događa nekom drugom već da je prisutno i u našoj neposrednoj blizini, ali da se od te pojave često okreće glava Retki su slučajevi koji se prijavljuju i veoma veliki, nama nepoznat, ali naslućujući broj govori o tome koliko su žene zapravo spremne da trpe – kazala je zastupnica Jeckov.

Za nasilje nad ženama rekla je da je to pošast koja nas okružuje i da ono, bez obzira da li je psihičke, fizičke ili ekonomske prirode, pogađa žene bez obzira na socijalni status, godine života ili stepen obrazovanja, ostavljajući trajne posledice psihičke i fizičke prirode.

– Nakon trpljenja i skrivanja nasilnika dolazimo do tragičnih posledica na koje ukazuju statistički podaci koji su više nego mračni. U prvih osam meseci ove godine ubijeno je 8 žena, znači svaki mesec jedan život se ugasi jer je žrtva u četiri zida trpela nasilje i nije se usudila prijaviti. Stradale su misleći da su možda one krive što je voljeni nesiguran, pa zato pije, stalno je ljutit, pa galami i ponekad ih udari. Nadale su se da će biti bolje i na kraju smatrale su da trebaju da čuvaju tu tajnu jer ih je opterećivala predrasuda šta će reći narod. Poznato je da je jedna od glavnih prepreka u rešavanju problema nasilja nad ženama upravo kako ohrabriti žene da prijave nasilje i raskrinkaju nasilnika. Uglavnom se kao razlozi zbog kojih trpe navodi strah od počinioca, nepoverenje u nadležne institucije, osećaj krivice, pritisak okoline, stigma i drugo. I ne sme se zaboraviti da se tu radi o tamnoj brojci koja je zapravo desetorostruko veća, što znači da na jednu prijavu protiv nasilnika sigurno još 10 žena ćuti i trpi. Zato je važno upozoriti koliko je nasilje, bilo koje vrste, neprihvatljivo. Zato je važno da te žene o kojima sam govorila nisu postale brojka u mračnoj statistici od koje pretrnemo pri pomisli koliko su mlade ili stare bile i koliko su zapravo trpele da bi ipak na kraju bile zatučene – istakla je zastupnica Jeckov.

Upozorila je na međugeneracijski prenos nasilničkog ponašanja koji se kao u epskoj pesmi prenosi s kolena na koleno, gde čitave porodice generacijama žive u nasilju, gde žene, majke i sestre trpe od nasilnika, a dete sve to gleda.

– Kao što znamo uči po modelu, usvaja negativne obrasce ponašanja, smatrajući ih normalnim i tako i sami umesto zaštitnici postaju nasilnici i kukavice jer je svaki nasilnik zapravo kukavica. A kukavica mlati ženu, kukavica govori seksističkim rečnikom, vređa i etiketira žene, ograničavaju žene koje žele slobodno odlučivati o svemu što se tiče njihovih tela i života – rekla je na kraju svog govora zastupnica Dragana Jeckov.

Izvor: SDSS