Evropski dom Vukovar i nemačka Fondacija Fridrih Ebert iz Zagreba organizovali su 21.septembra u Gradskom muzeju Vukovar seminar i panel diskusiju s mladima na temu “Kako se prošlost reflektuje na sadašnjost”. Reč je o 15-toj iz ciklusa Vukovarskih konferencija u čijem je fokusu poslednjih godina mirotvorni rad s mladima.

– Poslednjih pet godina na Međunarodni dan mira okupljamo mlade ljude kako bi razgovarali na temu suočavanja s prošlošću te osećaju li mladi ili ne osećaju teret prošlosti koji su im stariji ostavili u nasleđe – kaže izvršna direktorica Evropskog doma Vukovar Dijana Antunović Lazić.

Profesor doktor Nebojša Blanuša s Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu predstavio je rezultate višegodišnjih istraživanja vezano za sećanja i postsećanja traumatskih događaja u Hrvatskoj i Evropi, odnosno na koji način sećanja na protekle ratove utiču danas na mlade i njihovo političko ponašanje.

– Rezultati su s jedne strane zabrinjavajući, a s druge strane ohrabrujući. Mladi reproduciraju rascepe koji postoje u starijim generacijama što pokazuje da se sama trauma prelila i na njihovu generaciju i da utiče na njihove političke odabire i njihove ideološke orijentacije. Zabrinjavajuće je da više od 20 odsto mladih pripada jednom desnom autoritarnom i populističkom profilu koji se danas pojavljuje po celoj Evropi i on je u osnovi antidemokratski. Ovakve panel-diskusije su ograničenog karaktera i trebali bi ih slušati oni koji donose odluke, odnosno oni koji su i doveli do reproduciranja tih ideja, a to su politička klasa i različite nacionalne elite – ističe Blanuša.

Pored mladih iz istočne Hrvatske u panel diskusiji su onlajn učestvovali i mladi iz Novog Sada. Mlade iz obe države danas opterećuju isti ili slični problemi, u prvom redu nemogućnost pronalaska posla ili nastavka obrazovanja, istakla je Blanka Smoljan iz Fondacije Fridrih Ebert. Osvrnula se i na život mladih u Vukovaru koji je opterećen proteklim ratom.

– Mladi koji izlaze van možda se ne osećaju ugodno u svakom društvu, a bilo je i napada. Kad razmislim, moje dete koje živi u Zagrebu neće ikada biti napadnuto zbog načina na koji govori iako ponekad govori ekavicu jer je pogledao neki crtić na ekavici. Mislim da bi ga u Vukovaru neko ipak pogledao malo drugačije. Razumem da je ono što se dogodilo u prošlosti velika trauma, veliki broj ljudi koji su doživeli lične ratne traume još živi i shvaćam da neke stvari ne mogu jednostavno zaboraviti niti treba da ih zaboravljaju, ali ono što je naša obaveza je da mladima ponudimo društvo koje neće biti temeljeno na mržnji – smatra Blanka Smoljan.

Moderatorka panel diskusije bila je dr Lana Mayer, predsednica Evropskog doma Vukovar. Ocenila je da pomaka u radu s mladima ima, ali da se ti pomaci reflektuju na ličnom nivou.

– U ovakvim diskusijama mladi su ohrabreni da kažu šta misle o prošlosti, da se informišu o tome gde i odakle da traže informacije o prošlosti jer imamo više paralelnih narativa i nekada je za mlade ljude to zbunjujuće. Mislim da je za razvoj njihovog kritičkog mišljenja dobro da se aktiviraju i informišu i da sami stvaraju svoje mišljenje i izraze svoj stav – zaključuje Lana Mayer.