U Vatrogasnom operativnom centru Hrvatske vatrogasne zajednice i dalje se beleži veliki broj požara na otvorenom. Stoga iz Hrvatske vatrogasne zajednice savetuju da se biljni otpad ne spaljuje već kompostira. Ukoliko se pojedinci ipak odluče na spaljivanje, nužno je da postupaju u skladu sa odlukom opštine, grada i županije, kojom su definisani rokovi i uslovi pod kojima se sme spaljivati biljni otpad. Sve osobe koje nameravaju ložiti vatru na otvorenom prostoru, dužne su zatražiti odobrenje nadležne vatrogasne službe, javne vatrogasne jedinice ili dobrovoljnog vatrogasnog društva.

Vatrogasci savetuju i da se vatra ne pali za vetrovitog vremena, za vreme sušnog perioda, u vreme sazrevanja žitarica i žetve, u blizini miniranih i minsko-sumnjivih površina, a da se biljni otpad ne spaljuje u šumama, lovištima i parkovima. Prostor oko mesta predviđenog za spaljivanje treba da se očisti od zapaljivog rastinja, kako bi sprečili širenje požara. Nužno je pripremiti sredstva za gašenje požara: vodu, penu i prah, a ukoliko nema aparata za početno gašenje požara, poslužiće i pesak, lopate i slično. Savet je i da se ne spaljuju istovremeno velike količine rastinja, a osobe koje su koristile ložišta na otvorenom dužne su kontrolisati izgaranje i ne smeju napuštati mesto dok se vatra u potpunosti ne ugasi.

Za neodgovorno ponašanje kojim se izazove požar predviđene su visoke kazne. Novčanom kaznom u iznosu od 15 hiljada do 150 hiljada kuna ili kaznom zatvora do 60 dana biće kažnjena za prekršaj fizička osoba koja izazove požar. Osoba koja izazove požar iz nehata kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 2 hiljade do 15 hiljada kuna.

Nepromišljenim spaljivanjem može se počiniti i krivično delo dovođenja u opasnost života i imovine, za šta se može izreći kazna zatvora do tri godina, ako je delo počinjeno iz nehata. Ukoliko je delo počinjeno s namerom propisana je kazna zatvora od šest meseci do pet godina, zavisno o posljedicama, upozoravaju iz Hrvatske vatrogasne zajednice.