Šezdesete godine su doba procvata jugoslovenske zabavne muzike, i istovremeno, stidljivih početaka domaćeg rokenrola. Osnovano je nekoliko festivala, na kojima su promovisani brojni pevači, pojavila se i televizija, masovno su se prodavale gramofonske ploče, pevači su išli na turneje i održavali solističke koncerte.

Tako je zabavna muzika postala svima dostupna, a pevači doživljavali masovnu popularnost. Festivalska muzika je bila pod jakim uticajem italijanske kancone i francuske šansone, i veoma se vodilo računa o kvalitetu. Publika je pomno pratila festivale, u gledalištu i putem TV prenosa, sve je bilo pažljivo pripremljeno-i nastup, i odeća i frizura.

Podrazumevalo se da pevač zna odlično da peva, da pesmu prave najbolji tekstopisci, kompozitori i aranžeri. Pesme su izvođene uživo, uz pratnju najboljeg orkestra. Kao rezultat takvog truda, te pesme žive i danas, one su naš ” evergrin “.