Kornelije Stanković
Rodio se 18. avgusta po Julujanskom, odnosno 30. avgusta po Grigorijanskom kalendaru 1831. godine u Tabanu, srpskoj četvrti Budima. Školovao se u Aradu, Segedinu, Pešti i Beču. Rad na beleženju i harmonizovanju svetovne muzike započeo je ubrzo po dolasku u Beč. Svoja prva duhovna dela, dve Liturgije, napisao je učeći uz bečkog profesora, kompozitora i orguljaša Simona Sehtera.

Od 1855. do 1857. boravio je u Sremskim Karlovcima a 1861. godine odlazi u Fruškogorski manastir Ravanicu, gde je proučavao i zabeležio napeve skoro celokupnog srpskog pojanja. Kao horovođa Beogradskog pevačkog društva, ubrzo potom je harmonizovao crkvene napeve za mešovit hor, što je izazvalo različite, šak i negativne reakcije jer time je umesto strane muzike zavladao nov nacionalno-muzički pravac.

Umro je mlad, u 34. godini života. Njegovi posmrtni ostaci su preneti iz Budimpešte, i 25. februara 1940. godine sahranjeni na Novom groblju u Beogradu.